Da li je holandski lekar Arijus Van Tinhoven bio značajniji kao hirurg ili kao hroničar jednog vremena, ponajmanje je važno. Više od svega značajna je njegova uloga humaniste i stranca koji je pokazao emptiju prema jednom malom narodu uhvaćenom u strahotama rata, Srbima, utisak je koji ostaje nakon premijere dokumentarnog filma o holandskom lekaru , autora Slobodana Rakovića.
Dugogodišnji novinar Slobodan Rakovićpažnju javnosti na značaj i dešavanja vezana za Valjevsku bolnicu u periodu Prvog svetskog rata , skrenuo je pre dve godine dokumentarnim filmom na temu Valjevske bolnice. Posle 100 godina mnogi su prvi put čuli za holandske lekare , medicinske sestre iz Engleske koji su se u vihoru rata borili sa opakom bolešću , tifusom koji je za kratko vreme opustošio Valjevo. Ime Arijusa van Tinhovena tada je zahvaljujući Rakoviću prvi put dobilo na značaju kakav zaslužuje , a u novom dokumenatrnom filmu koji je imao premijeru u Valjevu Tinhoven dobija svoje pune obrise i njegove zasluge bivaju u prvom planu.
„U filmu, koji traje 50 minuta,kroz priču o Arijusu tragamo za motivima dolaska lekara stranih misija u ratom zahvaćenoj Srbiji, njihovim dilemama, vrlinama, ali i sukobima. Istovremeno podsećamo na sve ratne strahote i zločine austro-ugarske vojske u Mačvi i Podrinju. Arijus je prvi stručno dokumentovao i objavio korišćenje „dum-dum“ municije. Ja sam dve godine tragao za dokumentima i fotografijama. Inače, sve fotografije iz perioda kada je Valjevo bilo grad smrti snimio je Tinhoven. Ovaj film je logičan nastavak filma koji sam pre tri godine snimio o Valjevskoj bolnici“,kaže Slobodan Raković, autor filma.
Arijus van Tinhoven je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbijitokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata.
U dokumentarnom filmu Raković posebnu pažnju posvećuje i njegovim istragama o zločinima nad srpskim narodom koje su počinili austrougarski vojnici i istorijske podatke dokumentuje fotografijama zločina i tog vremena. Tinhoven je , što je malo poznato bio prvi koji je svojoj zemlji poslao podatke sa detaljnim opisima dum dum metaka koje su Austrougari koristili.
Posebna zanimljivost i raritet filma ogleda se u činjenici da su sve igrane scene snimljene na autentičnim lokacijama tog vremena i u objektima koje je Tinhoven lično koristio. Tinhoven je , otkriva Raković, zaslužan za brojne hirurške aparate tog vremena koji su zahvaljujući njegovom naporu i radu stigli u Valjevo i Srbiju.
Boraveći u Valjevu i ovdašnjoj bolnici Tinhoven se saživeo sa Srbima i zajedno sa njima delio patnju naroda koji se bori za slobodu. O Srbima, prenosi Raković delove njegovog dnevnika, Tinhoven kaže da su žilav narod, da dobro podnose bolove i patnju i da se vrlo brzo nakon operacija oporavljaju i sa istim žarom nastavljaju svoju borbu.
Arijus Van Tinhoven bio je samo jedan od holandskih lekara tog vremena u Srbiji, ali je njegov rad na potpuno različitim poljima i podrška srpskom narodu nadmašila ostale i učinila ga prepoznatljivim.
U filmu sam autor blago koketira sa motivima Tinhovenovog dolaska u Srbiju i dozvoljava govornicima da medju motivima pomenu i avanturizam s obzirom da je došavši u srbiju imao samo 26 godina, ali isto tako vrlo brzo gledaocu daje nove motive koji nadaleko nadmašuju svaki drugi.
Tinhoven kao humanista, hirurg, hroničar i prijatelj Srba postao je Valjevac što i autor u naslovu „Arijus Van Tinhoven valjevski Holandjanin“ , upravo i sugeriše.
Slobodan Raković, dugogodišnji novinar RTS-a i Pregleda u svom dosadašnjem radu sačuvao je kroz dokumentaristiku nekoliko značajnih dogadjaja i ljudi kao što su inženjer , inovator na polju naoružanja Nikola Stanković vlasnik fabrike Vistad u Valjevu iz koje je ponikao današnji Krušik , Valjevo kao grad smrti u vreme Valjevske bolnice 1914-1915. godine sa posebnim osvrtom na čuvenu slikarku Nadeždu Petrović koja je u Valjevu i preminula od tifusa i čitavom plejadom valjevskih i stranih lekara koji su tada radili u više od 30 objekata pretvorenih u bolnice u Valjevu.
Zbog svog novinarskog rada Slobodan Raković je dobitnik nagrade UNS-a za životno delo i nagrade Grada Valjeva.
S.V.