Kad god se pomene pitanje rodne ravnopravnosti mnogima se odmah „diže kosa na glavi”. Najčešće zbog toga što se u Srbiji rodna ravnopravnost uglavnom vezuje za položaj i pitanja žena, iako to nije sasvim tačno. Država je donela čak i Zakon i strategiju o tome u skladu sa zahtevima EU , ali se bar u Valjevu taj zakon po pitanju budžeta ne primenjuje.
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti je predvidjeno da Savet za rodnu ravnopravnost daje svoje mišljenje o budžetu i aktivno analizom učestvuje u njegovom formiranju. Valjevo je do sada samo imenovalo Savet, ali je njegovo postojanje samo mrtvo slovo na papiru . savet nema nikakvih inegerencija niti je ikada konsultovan po pitanju budžetiranja.
Ako se kod nas već sam pojam vezuje za žene možda nije loše znati da Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti i prateći akcioni plan daju određena ovlašćenja lokalnoj samoupravi, a najvažniji dokument je Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Sl. glasnik RS 104/2009) kojim je pred gradove i opštine stavljen niz zadataka.
Od tih zadataka za sada nema ništa iako bi sam zakon trebao da bude u potpunosti implementiran u rad i budžet svake lokalne samouprave do 2020 godine . „ Koliko je meni poznato 2,6% gradskog budžeta od 3 milijarde namenjen je da kažemo ženama . Posebno je zanimljivo da se tu nalaze izdvajanja za vantelesnu oplodnju i nakanada nezaposlenim porodiljama što nije samo žensko pitanje. Nije moguće da u donošenju odluke o proširenju porodice i izdražavanju novog člana porodice učestvuje samo žena . Porodica kod nas podrazumeva još uvek oba pola , dakle ma šta neko rekao ovo nisu sdamo ženska pitanja niti je taj novac namenjen ženama. Slično je i sa Sigurnom kućom i prihvatom žena starih i dece. Ponovo to nije namenjeno samo ženama već i deci i starima bez obzira na pol. Dakle , važno je da razgraničimo da ovo nisu ženska pitanja”, objašnjava Mila Grujičić predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost u Valjevu.
Zakon koji je država usvojila predvidja da u budžetima lokalnih samopurava budu podjednako zastupljena oba pola , a dovoljno je površnom analizom samo pogledati recimo raspodelu novca za sport ngde jasno dominiraju muškarci.
S druge strane nema nijednog programa ni u oblasti obrazovanja ni zapošljavanja, ali ni zdravlja koji će biti namenjen samo ženama i koji će biti iz budžeta finansiran.
Važno je razumeti da feminizam nije cilj niti produkt Zakona o rodnoj ravnopravnosti , sam Zakon je potreba svake razvijene društvene zajednice.
U Valjevu bi po rečima Grujičićeve najpre biklo potrebno uraditi analizu budžeta gde bi se jasno procentualno moglo videti koliko se zaista izdvaja za decu, žene, stare, muškarce.
„ Mi ćemo kad tad to morati da ispoštujemo . Nije to mnogo drugačije ni u drugim lokalnim samoupravama , ali jednostavno Evropa to traži , a ona gleda i kvantitativne i kvalitativne pokazatelje. Ni ta 2020 godine nije daleko”, navodi Mila Grujičić.
Novca ima, ali očito ne postoji opšta saglasnost o čemu sve treba voditi računa pri pravljenju budžeta . istini za volju 40% budžeta već unapred odredjuje Republika , tu zarade kao jedna dodatna trećina pa ono novca što preostane klasična je politička odluka.
U Valjevu žene nisu one koje su na upravljačkim funkcijama, ali imamo bar jedan mali pomak u činjenici da je mesto direktora JKP Vidrak povereno ženi. U Gradskom veću od 11 članova samo je jedna žena , ako ne računamo sekretara Ljiljanu Mitrović koja se po automatizmu deceniju i više angažuje na to mesto. Malo je drugačije u kulturi gde su žene na mestima direktora u Biblioteci, Studiju Trnavac, Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Nedavno je smenjena i načelnica Uprave Jelica Stojanović, a na njeno mesto je došao muškarac.
Shodno ovim pokazateljima jasno je da odluke koje se donose nisu uračunale žene jer ih donose isključivo muškarci.
Ipak , ako je verovati zakonskim regulativama i EU moraće se neke stvari i promeniti .
S.V.