Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja, 24. mart, u Valjevu će biti obeležen polaganjem venaca i cveća na spomenik pilotu Milenku Pavloviću, a potom i na spomenik žrtvama iz valjevskog kraja palih za otadžbinu od 1990. do 1999. godine. Za vreme NATO agresije Valjevo je bombardovano 25 puta.
U bombardovanju Valjeva, koje je počelo 14. aprila 1999. godine, poginula su tri Valjevca, a povređeno je preko 50 građana. Na Valjevo i okolinu je palo 215 bombi, a najviše-150 bombi je bačeno na fabriku „Krušik“. U bombardovanju Valjeva je uništena zgrada MUP-a, kao i objekti u Pričeviću i na Divčibarama. U bombardovanju Valjeva srušeno je pet stambenih zgrada, oštećeno je preko 200 stanova i 50 kuća u Valjevu.
Podaci o bombardovanju Valjeva:
10.04.1999 00,20h Pričević
13.04.1999 00,10h Mionica – Krčmar – Berkovac
14.04.1999 05,31h Krušik 5.bombi
15.04.1999 00.15h Pričević
16.04.1999 02,16h Pričević
17.04.1999 02,10h Krušik 4.bombe
17.04.1999 22,40h Pričević
20.04.1999 03,15h Krušik 6.bombi
21.04.1999 00,25h Krušik 8 bombi
22.04.1999 00,42h Krušik 8 bombi
25.04.1999 01,40h Pričević
29.04.1999 23,00h Divčibare antena
30.04.1999 01,37h Krušik
02.05.1999 21,10h Krušik 51 tepih bomba
04.05.1999 12,10h Krušik 2 bombe
08.05.1999 22,44h SUP
08.05.1999 22,50h Krušik
10.05.1999 22,55h SUP-Strela – Jelovica
11.05.1999 12,10h Krušik
18.05.1999 12,41h Krušik –Jasenica
26.05.1999 23,00h Maljen
23,17h Rabas – 1 bomba
28.05.1999 11,50h Divčibare
28.05.1999 13,02h Krušik
29.05.1999 11,40h Krušik
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (ili Operation Allied Force; Operacija Saveznička snaga), trajalo je od 24. marta do 10. 6. 1999. godine i deo je kosovskog rata 1996.-1999. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja bosanskih Srba u operacija "Namerna sila" 1995 i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
Ekonomski eksperti iz Grupe-17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava bombardiranja je i dalje upitan: Human Rights Watch procjenjuje da je bilo 500 civilnih žrtava izvan Kosova, a Fond za humanitarno pravo da je bilo sveukupno 460 civilnih žrtava na prostoru cijele SRJ, od toga 220 albanskih civila koji su stradali od NATO bombi. Uz civilne žrtve, poginulo je i nekoliko stotina vojnika. Napadi su suspendovani 10. 6., nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.
