Dan žena u Valjevu biće i danas obeležen cvećem, pokojom bombonjerom i izvesno činjenicom da su žene van sistema odlučivanja u gradu. Promenila su se vremena, navike, ali nismo daleko odmakli po pitanju prava žena.
Možda nijedan datum, a da nije vezan konkretno za istorijski dogadjaj u Srbiji ne izaziva toliko kontradiktornosti kao obeležavanje 8.marta kao Dana žena. Mišljenja su podeljena i kreću se od onih da taj praznik treba ukinuti jer žene imaju sva prava do onih koji misle da praznik treba da postoji i da je značajan svakoj ženi.
Nekako kod nas u Srbiji, ako biste pitali one koji će svi listom spremiti poklone za mame , bake, rodjake, učiteljice , dakle decu, imali bi stav da je to praznik svih mama te i da je u njhovim glavama značenje ovog praznika upravo takvo.
Ma šta deca govorila, 8.mart nije praznik materinstva već praznik žena odnosno simbol njihove borbe za ravnopravnost i traženja jednakosti u odnosu na muški pol.
Iako smo od tih davnih godina uznapredovali jer žene imaju pravo glasa i imaju pravo da biraju i budu birane u sve organe vlasti, niko se ne bi u potpunosti usudio da kaže u kom procentu su ove mogućnosti izuuzev prava glasa na izborima , realne.
Gotovo 128 godina nakon pokretanja inicijativa za ženska prava nismo u mogućnosti da kažemo da su ta prava u potpunosti ostvarena. Ne moramo ići predaleko i van svog dvorišta da bismo proverili ovu tvrdnju. Kada su rukovodeća mesta u pitanju u gradu imamo samo jednu ženu kao člana Gradskog veća i jednu ženu na mestu direktora javnog preduzeća. Izuzetak su ustanove gde ih ima više. Nije poznato da je u Valjevu ikada neka žena bila gradonačelnik, a sporadično su beležena mesta pomoćnika gradonačelnika ili u kratkom mandatu predsednica Skupštine. U Valjevu oduvek odlučuju muškarci, pa je s neke strane i razumljivo zašto u Valjevu nema mnogo žena u politici. U Skupštini se nalaze na ispoštovanom zakonskom procentu.
U Valjevu nema sigurne kuće nema SOS telefona, ali zato ima žena žrtava nasilja.
Ipak danas bar u centru grada moguće je prepoznati štandove kao nekada kada se ovaj praznik obeležavao i proslavljao mnogo više nego danas. Sitnice i cveće, mali znaci pažnje mogu se kupiti po ceni od 200 do 1000 dinara u zavisnosti šta se želi. Cvećare su spremno dočekale praznik pa je njihova ponuda standardno na zadovoljavajućem nivou.
Kolektivi više ne proslavljaju 8. mart kao što je to nekad bio slučaj. Okupljanje u menzama, karanfili, iće i piće više nisu u modi. Možda zato što ni menza više nema,a retki su veliki kolektivi.
U tim kolektivimabiće organizovana mala povišica, negde će žene dobiti jedan slobodan dan više, a negde vaučer za kupovinu u trgovinama.
U ponudi svega ima, osim atmosfere. Nju možete osetiti jedino u blizini škola gde ćete videti decu da nose poklone i čestitke, ponegde će biti održana i priredba . U samom gradu retko ko da o prazniku uopšte i govori. Svi se izgovraju da je kriza , da se nema novca, ali više ni vremena za druženja i čestitanja.
Ipak valjevski kafići pripremili su se za ovaj praznik pa retko koji da nema večernju svirku , a restorani koji služe večere uglavnom su i rezervisani.
Promenilo se vreme , promenile se navike , a nismo daleko odmakli.
Svim Valjevkama Srećan 8.mart želi Vamedia !
Klara Cetkin (1857—1933)-Cetkinova se borila za prava žena od 1889, a predlog je javno iznela tog avgusta u narodnoj kući, danas poznatoj kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj,Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući i SFRJ). Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge. Obično se proslavlja darivanjem žena cvećem