U Saopštenju za javnost Udruženja boraca rata od 1990.godine grada Valjeva, borci podsećaju na godine borbe za prava boraca i pitaju da li bar jedno dete palog borca može biti zaposleno?
Neka narod sudi i svi naši članovi i svi borci koji nisu članovi jer i oni su naši……., o našoj borbi za naša prava, a i o radu Udruženja boraca.
Mi smo Udruženje boraca koje po Statutu deluje na teritoriji Republike Srbije, a naziv, ime Udruženja boraca nam je takvo zato sto nam je sedište u gradu Valjevu na čiju istoriju smo ponosni, ta istorija je iznedrila mnogo heroja i junaka, vojskovodja i narodnih patriota da je čast voditi Udruženje boraca baš u Valjevu. Takvu istoriju junaka, heroja i vojskovodja nema nijedan grad u Srbiji, a ima ga bas samo grad Valjevo!!!
Uradili smo mnogo i nikada se nismo mešali u politiku i takav ,,trapav" potez bi razorio Udruženje i ko to neshvata taj nece imati uspeh i rezultate rada, sponosom kažemo kao mi!
Naš rad i uspeh od 2008 godine je neverovatan i to je trebalo doživeti, izboriti se i čuditi se da li je moguće da smo to sve uradili i u tom radu, možda ima pogrešno procenjenih, a povučenih poteza(od drugih) , ali mislimo da je toga malo, ali se mora priznati i baš zbog toga moglo je još više prava….da moglo je ali nije!!!
U Valjevu ničega skoro nije bilo, jedno malo skromno Udruženje boraca sa malo članova i ne bih da pričamo o tom delu i tim godinama….sve se vidi i zna i tako je bilo u to vreme!
Počeli smo borbom za ratne dnevnice, novi zakon, nova prava…….i mnogo toga!
Redjao se štrajk za štrajkom, nismo imali šansu da sednemo i pričamo za zelenim stolom, nisu nas shvatili ozbiljno, ali štrajkovi su se redjali, nedeljom za nedeljom pa čak i dan za danom….! Nemoguće je nepomenuti ljude, borce koji su počeli sve ovo i koji su bili čvrsto uz naš cilj i mene kao predsednika, a to su: Josipović, Antonijević, Milanović, braća Petrović, pokojni Arsenović i Milićević, Nastić, Damnjanović, Ristivojević, Arsenović, Jovanović, Stevanović i svi drugi koji su tu i danas, a slucajno nisu pomenuti jer se teško setiti svega, a sve napisati…..!
Štrajkovali smo na pruzi i zaustavismo voz Beograd Bar, štrajkovasmo pred sudom i opštinom, ležasmo u šatoru danima pred Višim sudom u Valjevu, sedesmo u opštini baš slučajno kada ambasadori behu u Valjevu, ležasmo u kancelariji sekretara Skupštine, hapsili su nas i jednom prilikom, ja Bradić Ljubomir sam uveo u svoj stan 35 boraca da ih ne dira policija, a ispred zgrade nebo svetli, a policijska svetla paraju nebo, opsada na sve strane, a sve jer je policija izvela sva kola, marice i borbena vozila i to je bio doživljaj i baš tada sam sebe ponudio u zamenu da puste ljude, borce, kućama……Dogovorismo se gospodin Premović( D. Ivicin savetnik) i ja da sve puste, a ja da sidjem ispred zgrade, a svi su mi govorili nemoj ali sam sišao da dam svoju slobodu za ostale borce i gle čuda policija se razidje, borci odoše kući a mene niko tada ne dira???
Štrajkovali smo i pored reke Gradac kada su borci išli u šetnju preko mostiđa koji se ljulja (konjički klub) a mnogi policajci nisu smeli da predju pa su im borci pomagali da savladaju tu prepreku. Još mnogo štrajkova i svaki za sebe za istoriju i uspesmo da se nametnemo i da nametnemo naša tada neostvarena i ukinuta prava!
Tako obezbedismo i povratismo mnoga prava koja su nam bili ukinuli u Republici Srbiji, a preuzeo ih je grad Valjevo jer tako svi gradovi i opštine treba da urade i to od subvencija za komunalije (struja, grejanje, voda, smece)-(rvi i ppb), besplatne udzbenike (rvi i ppb), besplatnu vožnju (rvi), stipendiju za studente(rvi), jednokratne novčane pomoći za Novu godinu za ppb i rvi i decu do 26 godine života, poklon čestitku za 8 mart za majke i supruge ppb, za 4 sestre poginulih boraca i 2 umrlih rvi, za 4 supruge umrlih rvi, za porodicu Pavlovic iz Beograda i Crniljeva i porodicu Mitrovic iz Ljiga, tri banje godisnje za rvi, hiljade pregledanih u najsavremenijom poliklinici u Valjevu, mnogo edukovanih putem besplatnih jednodnevnih i visednevnih ekskurzija, mnogo novcanih pomoci za lekove, banje i rehabilitaciju, mnogo pomoci za bolesne borce, mnogo nasutih prilaznih puteva (borci, rvi i ppb), mnogo litara oterane vode za pice i higijenu, mnogo ociscenih septickih jama, mnogo brsplatnih pravnih saveta, mnogo dobijenih banja koje dodeljuje resorno ministarstvo za boracka pitanja (rvi) i jos mnogo mnogo toga.
1000 napisanih tekstova o nasoj borbi za prava u novinama i 1000 emisija i to sve skupljeno u 10 svesaka a4 formata a najvaznije dva puta uradena Spomen soba poginulim borcima i umrlim ratnim vojnim invalidima sa 74 zlatna rama i zlatnim slikama junaka, svih novih 74 Vojvoda Misica, uradeno Spomen obelezje mozda ruzna rec ,,najlepse u Srbiji" da ponosno stoji i prkosi svim nasim neprijateljima i sa urezanim 74 zlatna imena heroja Srbije, uradena zlatna Spomen knjiga i 8 Spomen filmova i jos mnogo mnogo toga…..!
Stoji bol za neostvarenim ratnim dnevnicama i nedonesenim zakonom ali i to je na dobrom putu da se resi i to nadamo se veoma brzo!!
Za uzvrat nasu borbu a posebno moju pratile su lazne prekrsajne i krivicne prijave kako bi se sto vise iscrpljivao i bavio se sudovima….medutim necega ima, Bog mi je udahnuo snagu i sve sam izdrzao auh koliko sudenja, koliko sredstava dato advokatima koji su bili samnom i sa drugim borcima koji su kaznjavani samo sto su bili verni i reci cu istinu koja mora jednom da se sazna ceo kredit koji i danas otplacujem od 375.000,00 din otisao je bas na te troskove, ali to su bile moje prijave i sudenja zaradena na demokratski legalno prijavljenim i mrnim strajkovima ali sam ih ja licno platio i nije mi zao i to treba doziveti…….!!!
Sve sam dao za nasu borbu za nasa prava i na kraju i porodicu i zdravlje na strajku gladu koji se desio u Valjevu i dan danas se borim protiv te opake bolesti a videcemo ko ce pobediti…..???
Najveci uspeh smo napravili za vreme gradonacelnika (2012-2016) Stanka Terzica-Sps i zato mu neizmerno hvala u ime svih boraca, rvi i ppb i u moje licno ime, a mnogo nam je pomogao i sadasnji zamenik gradonacelnika Dragan Jeremic-Sps (Spomen obelezje, Prostorije Ubr i Spomen Soba) i nebi bilo istinito ako nebismo pomenuli i bivseg gradonacelnika (2008-2012) Zorana Jakovljevica-Ds od koga je sva prica o nasim pravima u dobrom smeru krenula!
Danas je sve mnogo lakse a u jednom delu i teze i zato i to mora da se zna!!!
Na sve sastanke i obelezavanje koje organizuje Vlada i resorno ministarstvo za boracka pitanja se odazivamo nasim prisustvom gde nepretstavljamo samo udruzenje boraca vec sa ponosom i nase jedino Valjevo i sve gradane Valjeva.
Tesko nam pada da bar 3 najugrozenija borca ili njihova deca nemogu da dobiju posao u Krusiku (tuzno) i bar 2 borca u gradskoj cistoci JKP Vidrak, nisu nam detetu borca, doktorici u Domu Zdravlja produzili ugovor vec dete najbolji student, salju da radi na terenu na Zlatoboru (do 30 dana) i to je po nasem misljenju mozda cisto ,,sikaniranje"….. a to je za nepoverovati iako smo te probleme isticali 1000 puta i to je necija bruka a neka se zapita ko je to……., a on dobro zna bas sve…..a misli da je mudar pa cuti, a ako se mi necega prisetimo bojimo se da ce reci da se mesamo u politiku???, mozda i nece jer prisecanje nije politika a nama je zabranjeno da se bavimo politikom i mi to necemo nikada raditi!!!
Dobra je saradnja sa gradom Valjevom i mozda nekada skripi ali……,ali neznamo sta da kazemo a mozda smo rekli ali nismo ni svesni kako to da se desava bas 2017 godine….kako i zasto i dali se zaboravilo da ipak neko sedi na borackim glasovima…..i to debelo, a sve mi zaboravimo bas smo cudan narod….!!!!, ali bice ipak ,,jednog dana" i to brzo dode e tada se treba pogledati u oci i kome ce biti tesko i ciji ce obrazi biti crveni mozda od stida, a zna se stara ,,ko visoko leti nisko pada" mozda ce bas jednog dana, mozda neko nisko ,,pasti", a mozda ce biti tvrdo i tesko, mozda ce biti suza ali udruzenje boraca i borci su tu ,,da poture rame za dobar plac bas mozda zbog tog jednog dana"!!!???
Ipak mora se reci i priznati, mnogo je sve lakse posle 2012 godine a posebno zadnje 3 godine sto se tice odnosa i prava na Republickom nivou!
Odlicna saradnja sa ministarstvom za boracka pitanja, medijima sem jednog Valjevskog koji nevidi nista od nas boraca a ni mi taj medij i to je obostranu zalost, odlicna saradnja sa Eparhijom Valjevskom i Episkopom Milutinom, odlicna saradnja sa Manastirom Vracevsnicom, odlicna saradnja sa svim institucijama i preduzecima a posebna sa Vodovodom-Sps, Vidrakom-Sns, Domom zdravlja-PSS, Valis-Sps.
Nastavljamo da se casno borimo za nasa prava i olaksamo tezak zivot boracke populacije gde mnogi nemaju overenu zdravstvenu knjizicu da se lece i nemogu da se zaposle u Krusiku, da posebno negujemo secanja i postovanje na nase poginule drugove i umrle ratne vojne invalide i zelimo dobru saradnju sa svima i sa svim institucijama, medijima, gradom Valjevom, Ministarstvom, Vojskom, Eparhijom Valjevskom i Episkopom Milutinom.
Na kraju saopstenje bez pitanja nebi bilo dobro i zato prvo pitanje za rukovodstvo Valjeva da li grad Valjevo ima moralnu obavezu da primi bar jedno skolovano dete palog borca ili ratnog vojnog invalida ili ta dobra i skolovana deca palih boraca nisu podobna da rade u Opstini Valjevo i drugo pitanje kada ce se smilovati rukovodstvo grada Valjeva da popravi deo krova od Spomen sobe koja kisne a mi drzimo serpe i lonce i mozda i treba, jer mozda su to Bozje suze koje se prolivaju za 74 zrtve, mlade i hrabre a nase heroje!!!
U ovom tekstu niko se nefavorizuje niti ima politike u napisanom tekstu a pominjanje skracenog naziva politickih partija je vezano za gradonacelnike i zamenike i direktore preduzeca i ustanova, da se zna!!!
Predsednik,
Ubr od 1990.god. grada Valjeva
Bradic Ljubomir