Stotinama ugašenih firmi u Srbiji stigle su tužbe zbog nepodnošenja završnog računa. Zbog nebrisanja tih preduzeća od strane APR-a , oko 800 takvih vlasnika u valjevu se sada našlo u problemu.
Privredna društva koja su 2010. godine likvidirana po zakonu o automtskom stečaju dobila su tužbe za nepodnošenje završnog računa. Sam zakon je kasnije ukinut nakon što je Ustavni sud sve odredbe zakona koje regulišu pokretanje stečaja zbog blokade računa, proglasio neustavnim.
Nakon takve odluke Ustavnog suda Agencija za privredne registre je prestala da ih briše iz registra. Sama preduzeća su praktično „mrtva” ne postoje više i ne posluju , ali zbog nebrisanja iz registra APR ih očito smatra živima.
„Moja firma je 2012. godine došla pod udar automatskog stečaja i rešenje o njenom gašenju, koje je postalo pravosnažno, objavljeno je na oglasnoj table suda i, kako piše, dostavljeno APR-u. Šokirao sam se kada sam nedavno dobio tužbu za privredni prestup, odnosno, nepodnošenje završnog računa za tu firmu, iako ona ne posluje već pet godina”, kaže Valjevac M.D.
On kaže da jeod sudije dobio objašnjenje da je trebao da posećuje sajt APR-a i proverava da li mu je firma izbrisana ili nije. „Kao da je reč o “pokojniku” čiji grob posećujemo o zadušnicama i godišnjicama! Gašenjem firme prestala je svaka moja kompetencija prema njoj, a nisam ni dobio obaveštenje da ja treba da je izbrišem, umesto APR-a. Pošto mi je sudija na kraju rekao da će biti minimalna kazna za ovaj prestup, osnovano sumnjam da je reč o manipulaciji države, kako bi se na brzinu napunio budžet”, rekao je M.D.novinarima.
Po dostupnim podacima iz privrednog suda u Valjevu je trenutno oko 800 ovakvih slučajeva i po njihovom mišljenju tužbe su potpuno zakonite.
„Stav Apelacionog privrednog suda jeste da se u ovim predmetima ima primeniti zakon o privrednim društvima, gde firma prestaje da postoji brisanjem iz APR-a. S obzirom da nisu izbrisani, stoje optužbe da postoji privredni prestup nepodnošenja završenog računa. Vlasnici tih firmi mogli su sami da izbrišu svoja preduzeća iz evidencije APR-a nakon stečaja, kao što im je bila obaveza i da unište pečate ugašenih firmi”, kažu u ovom sudu.
Iako kazne za ovakvu vrstu prestupa nisu male i kreću se od 100.000 do tri miliona dinara za firme, odnosno, od 20.000 do 150.000 dinara za njihova odgovorna lica, po sadašnjim najavama najverovatnije će se donositi odluke o minimalnom kažnjavanju u visini od 20.000 dinara za ugašenu firmu i 3.000 dinara za njenog vlasnika.
S.V.