Svoj prvi koncert u Valjevu održao je Sergej Ćetković. U razgovoru za Vamediu Ćetković kaže da je na sceni i u muzici najvažnija emocija koju se on trudi da prenese svima.
“Ostati dosledan sebi, nedozvoliti da te karijera promeni , mnogo rada I truda , to je jedini put do uspeha”, kaže Ćetković. Prvi put u Valjevu?
-Da, ova turneja je malo drugačija i ovoga puta smo se odlučili da zaobidjemo velike hale prostore i da imamo koncerte po celoj Srbiji. Odlučili smo se da pokažemo moj svet koji je intiman , drugačiji, prisan. Nije to samo svirka dobrih muzičara već ozbiljna emocija koju se trudim da prenesem.
Sve više muzika koja nam se pruža zanemaruje emocije o kojima ti govoriš. Ali ti i dalje uporno insistiraš na osećaju?
-Da, od prvog dana. Shvatio sam da je u ovom poslu najbitnije biti iskren prema publici i bilo kakvo skretanje mnnije dugotrajno. ja ne želim da moja karijera traje kratko i da to bude samo par pesama. Trudim se da budem veliki profesionalac , ali sebi dozvoljavam i improvizacije. U prostoru u kom radim trudim se da pokažem i jednu svoju drugu stranu već da dam sebi da bar dva minuta budem sa svojom publikom i ukažem poverenje za sve ove godine koliko me prate. To nije malo, govorimo o 18 godina rada i karijere. Trudim se da dam više od sebe ne samo ono za šta sam plaćen i šta je moj poziv u suštini jer smatram da onog trenutka kada budem razmišljao samo o finansijskom momentu uzeću mikrofon i pevati , ali moj cilj nije taj to neće biti to, čista automatizacija. Moj cilj je da posle svakog koncerta kad mi neko pridje dobijem taj osmeh i tu energiju koju je taj neko dobio na koncertu. To je važno.
O tebi nikada nismo čitali ili slušali ništa što ima veze sa ekscesima i incidentnim situacijama kojih je sve više na estradnoj sceni. Zašto veruješ da možeš da uspeš na drugi način? Ti si se javnosti predstavio sa ozbiljnom crtom humanosti.
-To je stvar karaktera i ne prevelikih ambicija, a sebi ne dozvoljavam da me uspeh i karijera koju imam menja . Ja ne želim biti veći od drugih iako moja visina možda to ne govori (smeh). Kada pričamo o humanosti pa svaki čovek treba da bude human bez obzira da li si javna ličnost , a kad si javna ličnost onda to mora da bude puta deset.
Uvek ideš težim putem?
Ja sam izabrao sigurno teži , ali ispravan put . Svestan sam toga i nedozvoljavam da me popularnost pretvori u nešto što ja nisam. ja nisam nadobudan pevač kome popularnost ne dozvoljava i nema vremena da recimo ispoštujem nekog klinca koji čeka u redu za autogram i kažem da nemam vremena. Svako od nas ima svoje maske iako meni nekad nije do slikanja i drugih stvari ali ja smatram da moram biti tu jer sam zahvaljujući tim ljudima ja tu gde jesam.
Kako se odražava šou biznis na privatni život?Ja nikad sebe nisam dozvoljavao kao nekog ko je šoumen , da mi neko otvara vrata jer sam neka zvezda. Gledam da se bavim svojim poslom i stvarno uživam svakog trenutka i možda sada kada sam stariji mnogo više doživljavam i preživljavam svoje pesme, te stvari su sada još više primetne i osetljivije.
Šta misliš o muzičkoj sceni u Srbiji?
-Nije da je nema , ali ako govorimo o kulturi , smatram da je nekultura pobedila kulturu. Ali niko za to posebno nije kriv do nas samih , svi dižemo ruke i biramo neku alternativu koja će nam , što se kaže doneti hleb. Smatram da svako od nas može da menja svet na bolje. To je samo pitanje trenutka . Sad je eto nastupilo takvo vreme , ali verujem da će se opet vratiti vreme dobre muzike . Kada se osvrnem na početak moje karijere tih devedesetih sve je bilo kič i šund. Ali onda se to promenilo , došla je Aleksandra Radović, Vlado Georgijev , Jelena Tomašević. Vremena se menjaju , ja to vidim kao cikličan period.
Kako biraš pesme?
Imam ja neke svoje poglede na to. Iako imam nekih dvadesetak pesama pitanje je kada će se otvoriti vrata za koju od njih.
Ima li u njima ličnog?
Uvek. Svaka je lična bez obzira što ja nisam preživeo možda svaki trenutak neke pesme , ali vrlo su lične.
Žiriranje u Pinkovim zvezdicama ? Da li je to dopuna tvojoj karijeri ili doprinos tvojoj karijeri?
Možda i jedno i drugo. Jer ja nisam tip koji voli da mnogo bude na televiziji , ali smatram da tim pojavljivanjem u tom takmičenju mogu da doprinesem dobrim stvarima. Danas toliko ima tih sličnih šou programa i svi bi da postanu pevači kao da je to kod nas sve sredjeno i zakonom regulisano i gde će svako od toga imati neku korist. Moja misija je da ih ubedim i pokažem da sve može doći , ali samo nakon puta rada. Samo radom.
Ko je tvoj uzor?
Ako pričamo o ljudima koji su neka stara garda to su onda Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Dino Merlin, Arsen Dedić , ljudi koji su se dobro bavili i bave svojim poslom , nije ih slava i karijera promenila.
S.V.