Magdalenića šanac koji je iznenada popularisan u javnosti i kome su mnogi pokušali da pridodaju istorijski značaj, zapravo nema istorijski značaj za grad Valjevo. Istorija kaže da je prostor fortifikovan samo kao pokazna vežba vojnicima. Na pomenutom mestu u Brdjanima nikada nije vodjena nijedna jedina bitka.
Priče u javnosti o značaju prostorne celine u MZ Brdjani poznatije samo meštanima kao Magdalenića šanac istorijski padaju u vodu . U spisima koje poseduju Valjevo i Srbija ovaj šanac nema nikakav značaj. „ Pa prvo je bila enigma odakle uopšte takav naziv. Razne verzije su bile prisutne ipak jedna je istorijski tačna. Podaci koji postoje govore da je 1883 godine u Valjevu bila velika reforma vojske i ovde je organizovana preteča buduće Drinske divizije. Kasnije 1885 . godine u Valjevo dolazi tadašnji Peti bataljon Kralj Milan preteča budućeg Petog pešadijskog puka Kralja Milana i komandant tog bataljona je major Svetozar Magdalenić. On je bio inženjer i za to se doškolovavao u Beču , a specijalnost su mu bile fortifikacije. Iz dokumenata se vidi da je šanac koji je tada napravljen samo deo vojne vežbe odnosno pokazivanje kako se radi fortifikacija“, kaže istoričar dr Vladimir Krivošejev.
PO rečima Krivošejeva Magdalenić je bio ranije zadužen za fortifikaciju jugoistočne granice prema Turskoj , a u Valjevu se praktično našao u pozadini bez posebnog zadatka. „ On je dve godine bio komandant tog bataljona i radeći sa vojskom uradio je utvrdjenje, ali ono nije imalo aktivnu namenu jer je Valjevo bilo daleko od granice , nikakav značaj“, objašnjava Krivošejev.
Ovaj šanac kako istorijski podaci pokazuju nikada nije bio u funkciji odbrane Valjeva niti je na predmetnom prostoru ikada vodjena bilo kakva bitka. „ Nikada. Ne postoji nijedan podatak o tome. Tu bitke nije bilo jednostavno. Potpuno je druga priča Peti puk, kasarna na Petom puku , prostor sadašnjeg parka Peti puk gde se nalaze grobovi ratnika. Magdalenića šanac na žalost nema nikakav istorijski značaj i čak ne postoje podaci na kojoj se sve površini protezao, kog obima je bio , kako je prvobitno izgledao. Na jednoj slici se u desnom uglu vidi samo deo tog šanca , ali njegov tačan pravac ne postoji. Vojska ga nije zabeležila, nije imao značaj“, zaključuje Krivošejev.
Jedna interesantna priča vezuje Svetozara Magdalenića za Valjevo mnogo ranije od njegovog samog dolaska. Naime, Magdalenić je sa još trojicom oficira bio na doškolovavanju u Beču . „ Dvadeset godina pre dolaska u Valjevo bio je u Beču i ta grupa oficira upoznala je jednog Slavonca aktivnog studenta farmaije i pošto je on bio tu u Beču duže on ih je vodio kroz Beč pokazivao im i družili su se sa njim. Pošto su oni u Beču bili samo par meseci , a Slavonac je ostajao duže kada su pošli nazad poklonili su mu na rastanku tabakeru na kojoj su napisali: „Slavoncu Klaudiju Prikelmajeru načem ćićeronu kroz veseli Beč“ i potpisali se ispod toga .Da, on je upoznao Prikelmajera koji će kasnije biti prvi valjevski apotekar , ali ne u Valjevu već ga je upoznao u Beču. Ne psotoje podaci da su se uopšte sreli u Valjevu kada je Magdalenić došao i da li su se družili . Pitanje je da li su se prepoznali bili su 20 godina stariji“, priča dr Krivošejev.
Za svaki deo grada vrlo je moguće da se može ispričati neka zanimljiva priča, ali je pitanje da li svaka priča ima istorijsku važnost i težinu. Za početak šta je Kosančića venac?
S.V.