Ruglo od objekta koji se nalazi na ulazu u Petničku pećinu po dobijenim informacijama vlasništvo je preduzeća Sloga , a sam prostor ima čak 45 vlasnika. Malo je poznato da je Petnička pećina zaštićeno prirodno dobro i da je kao takvo imalo svog staraoca, u ovom slučaju bilo je to preduzeće „Sloga“.
Ma koliko se grad trudio da prostor Petničke pećine uredi i izvesno da svi napori idu u tom pravcu , neke stvari neće biti lako promeniti. Na konferenciji za novinare održanoj u petnici član radne grupe za Petnicu David Maksimović informisao je novinare da je ružni i potpuno dotrajali objekat ispred same pećine nemoguće trenutno ukloniti jer nije gradski.
Sam objekat nekada je bio restoran, a sada je ruina sa tendencijom daljeg propadanja i njegov položaj praktično zaklanja sam ulaz u pećinu, dok je s gornje strane objekta ostala uska staza kojom se može doći do donje dvorane pećine.
Zavod za zaštitu prirode Srbije izvršio je reviziju zaštite Petničke pećine i vrednovao je kao prirodno dobro II kategorije zaštite. Zavod je sačinio predlog novog akta o zaštiti 2006.godine i uputio ga tada Opštini Valjevo . Za staraoca nad Petničkom pećinom predloženo je preduzeće „Sloga“ koje je imalo udeo u vlasništvu, što je isto i prihvatilo. Uradjena je studija i predlog uredjenja prostora , a isto preduzeće zatražilo je od Zavoda potrebne dozvole za parterno uredjenje dvorane i sanaciju objekta vodenice ispred pećine. Zavod je na ove zahteve odgovorio pozitivno.
Postavljeni restoran jedno vreme je bio u punoj funkciji , ali je sudbina propadanja preduzeća „Sloga“, koje se sada nalazi u UPPR-u , podrazumevala i propadanje ovog objekta. Sam prostor nekada je bio vlasništvo Zemljoradničke zadruge što je na kraju rezultiralo činjenicom da postoji trenutno 45 vlasnika istog prostora. Grad ima nameru da razgovara sa vlasnicima , ali sama činjenica da je njihov broj tako veliki, već na početku deluje obeshrabrujuće.
Vlasnik preduzeća Sloga Vidoje Vujić pokušao je potom da se i katastarski uknjiži kao vlasnik nad vodenicom i prostorom , ali po saznanjima Vamedie u toj nameri nije uspeo jer do pojedinih vlasnika nije bilo moguće doći i od istih otkupiti udeo čime bi se stekao pravni osnov za uknjiženje. Iako je najveći broj objekata Sloge pod hipotekom , predmetni prostor u katastru pod oznakom tereta nije moguće pronaći jer postoji kako je već navedeno, 45 vlasnika.
Grad Valjevo zatražio je od Zavoda za zaštitu prirode vanredni nadzor nad prostorom i Petničkom pećinom što je Zavod i učinio nakon čega je konstatovano da se dotadašnji staralac nije držao slova zakona po pitanju zaštite te isti Zavod predlaže gradu imenovanje novog staraoca.
U neposrednom okruženju grad će izvesti radove na zemljištu koje je gradsko što podrazumeva i pristupne staze i podzidu kao meru sanacije manjeg klizišta na pristupnom putu, ali sam objekat ostaće na svom mestu i u očito stanju u kom se nalazi dok se sporna pitanja ne reše.
Pokušaj uredjenja pećine postojao je i 1990 goidne , ali je tada sve iradjeno potom pokidano i uništeno.
Petnička pećina
Ulaz u Donju pećinu nalazi se na visini od 178,86 m. Širok je 13,6 m ,visok 9 m. Litica iznad ulaza visoka je 14 m. Ulaz ima oblik trougla, a u produženju zidovi i tavanica postepeno se približavaju i na 31 m spajaju na mestu gde izvire Banja, stalni tok Petničke pećine. Srednji proticaj Banje koja pripada tipu potajnica iznosi 280 l/s a varira od 100-1650 l/s. Ulaz u Gornju pećinu nalazi se na visini od 199,59 m. Zatvoren je metalnim vratima. Posle ulaza nastaje Koncertna dvorana, najveća podzemna prostorija Petničke pećine. Njena dužina iznosi 27 m, najveća širina 22 m, a najveća visina 20 m. Tavanica je probijena sa dva velika otvora-vigleda, tako da dvorana ima prigušeno dnevno svetlo. U toku uređenja pećine kosim hodnikom- stepeništem, spojeni su Donja pećina i Koncertna dvorana.
Petnička pećina je razgranatog tipa tj. sastoji se iz više celina: dvorana, suženja i pećinskih kanala. Pre svega postojale su dve fizički odvojene pećine-Donja i Gornja pećina. Pritom Donja pećina je samo deo najveće dvorane Gornje pećine- Sale sa vigledima ili Koncertne dvorane. Veza između njih je zatrpana krečnjačkim blokovima i siparskim materijalom, koji je nastao u fazi intezivnog rušenja pećinske tavanice, kada su se pojavila i dva otvora. Po starosti razlikuju se tri pećinska horizonta-suvi, najviši i najstariji, kojem pripada najvredniji deo pećine, srednji kojem pripada deo Gornje pećine uzvodno od Ambisa, ponekad plavljen i rečni horizont koji je pristupačan samo na potezu Aždajine dvorane. Izdvojeno je 11 speleomorfoloških celina. Ukupna dužina sistema Petničke pećine iznosi 580 m, a površina 3 393, 5 m2