U poslednje vreme gotovo da je u Valjevu postala praksa da ukoliko se nešto želi postići treba organizovati protest, napisati peticiju i na taj način izvršiti pritisak na one koji donose odluke. Iako grad ima Skupštinu u njoj zbog sistema izbora ne sede predstavnici delova grada već oni o čijem mestu na listi odlučuje partija.
Ukoliko postoji neki problem ili se traži rešenje za njega sve češće vidljivo je da se gradjani okupljaju ispred zgrade Gradske uprave noseći transparente, a često upućujući pogrdne povike. Na ovaj način stiče se utisak da je to upravo metod kojim se može postići željeno.
„Za tim naravno da nema potrebe. Nije se još desilo da predsgtavnici ili sami gradjani budu odbijeni za prijem i razgovor. O svemu možemo da razgovaramo i da zajednički nadjemo rešenje. Dešava se da gradjani nemaju pravu informaciju i onda vidimo transparente ispred zgrade. Za tim zaista nema potrebe. Nije transparent način da se zakaže sastanak“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
U poslednje vreme upravo zbog sve češće korišćenih reči peticija i protest stiče se i utisak da i gradsko rukovodstvo zapravo nema prave informacije sa terena. Ne postojanje sitema nekadašnjih Mesnih zajednica iako formalno na papiru postoje dovelo je do toga da gradjani najčešćene znaju kome da se prvo obrate za pomoć.
„ Mesne zajednice postoje, postoje i predsednici MZ koji se biraju na izborima za mesne zajednice , ali istina vidljivo je da onda sve to zavisi od čoveka do čoveka. Neki predsednici su u komunikaciji sa svojim sugradjanima dok se drugi ne bave ničim. Nismo mi izmislili taj sistem, ali je činjenica da su oni postali ili bi trebalo da budu posrednici izmedju gradjana i rukovodstva. Sami ne mogu ništa da reše, jer zakon to ne predvidja, ali ovu ulogu mogu da imaju. Treba menjati izborni sistem“,kaže Jeremić.
Za razliku od sadaš nje situacije nekada su sastanci u MZ bili normalna pojava , tamo su se davali predlozi, iznosili problemi , ali i načini kako da se problem reši. Postizanjem dogovora tražilo se najbolje rešenje. MZ ne samo da više ne održavaju sastanke nego su i sami prostori MZ izdati trećem licu ili se nalaze u ruiniranom stanju kakav je slčjučaj najčešće sa seoskim MZ. Inicijative koje su dolazile od gradjana nma taj način bile su i kanalisane i rešene. Vrlo važna je i činjenica da je izborni sistem ranije predvidjao glasanje za čoveka imenom i prezimenom koji će biti predstvanik gradjana u gradskom parlamentu.
„ Izborni zakon treba menjati, ja sam za to. Hajde da glasamo za čoveka , za onog koji može nešto da uradi , koga gradjani znaju i veruju mu . Onaj koji ima više glasova treba da bude u parlamentu. Ovo je pak glasanje za partije , a partije i kod pravljenja lista ne mogu da se rukovode samo tom činjenicom jer zakon nije takav. Na partijama je da odrede koji su to ljudi koji mogu da budu realni i racionalni donosioci odluka u ime gradjana. Ali tu se izgubila merodavnost . Dešava se naravno da pojedini odbornici realno bez partije iza ledja ne bi osvojili glasova ni za kućni savet , a kamoli Skupštinu grada. Tu smo izgubili sistem komunikacije. Opet kažem postoje predsednici MZ koji zaista vredno rade“, tvrdi Jeremić.
U jednom od ranijih tekstova Vamedia je izveštavala o tome da gradjani najčešće i ne znaju ko su predsednici MZ pa i da su se izbori za predsednike MZ pretvorili u pravo partijsko takmičenje u podršci. Na pitanje koliko često stižu inicijative od strane gradjana pred gradsko rukovodstvo Jeremić kaže da toga nema mnogo i da su uglavnom pojedinačne. Da li je onda ovde neko pomešao stvari. Peticija i inicijativa nije isto. Peticije služe da bi se promenila odluka vlasti , a inicijative služe da bi se predložilo ili pronašlo rešenje za neki konkretan problem koji možda vlast u tom trenutku ne razmatra. Peticija dakle sliuži da menja odluku , a inicijativa insistira da se odluka donese.
„ Nismo mi još na tom nivou demokratije. Ovde čim nekom nešto ne odgovara ili neko misli da ne treba tako odmah krene pljuvanje , odmah satanizacija donosioca odluke, tu se traži i smena vlasti , a zašto? Zbog nekog problema na nivou Mesne zajednice koji može biti rešen razgovorom. To je kod nas tako. Ja sam oduvek imao stav da gradsko rukovodstvo treba da rukovodi , a ne da podilazi gradjanima. Pogledajte dokle su nas neke odluke podilaženja dovele. Imali smo slučajeve prethodnih godina da grad donese neku odluku ona ne odgovara u tom trenutku nekom , krenu peticije pritisci i grad popusti. Od iste te odluke se odustane , a onda zbog nerešavanja problema i ne donošenja te odluke iamamo drugi problem pa se onda drugi bune. To često budu i banalne stvari na početku. Ako se preuzme odgovornost za donošenje odluka i zaista rukovodi , gradjani imaju mogućnost da ukoliko im se to ne dopada menjaju vlast na izborima. Ovako, ovako nećemo daleko stići, ni grad ni gradjani“, zaključuje Jeremić.
Za sada nema realnih najava da bi izborni zakon mogao biti menjan, ali ni da bi sama svest gradjana u tom pravcu mogla biti promenjena . Čini se da je pronadjen metod poznatiji kao „Tri P“: Peticija, Protest, Pritisak. A rešenja? Pa očito – ad hoc!
S.V.