SPC 3.maja slavi Svetog Nikolaja Žičkog . Tog jutra zvona manastira u Leliću, gde se nalaze mošti Svetog Nikolaja, oglasiće početak dana posebno značajnog za narod valjevskog kraja iz koga je ovaj svetac potekao.
„Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drveća i svih travki što rastu pokraj puta – šta im pomaže sve to znanje, ako ne znaju gde je put počeo, i gde će se završiti, i odakle su pošli i kuda idu?“rekao je sveti Nikolaj Žički. A put njegovog rodnog sela Lelića hiljade vernika krenuće 3.maja na dan kada se slavi ovaj svetac.
Upisan u kalendar svetih 2003, Sveti Nikolaj je 77 srpski svetitelj po redu. Svoj put započeo je kao lelićko dete zemljoradničke porodice , a vratio se istim tim putem kao svetac 35 godina nakon upokojenja , 1991. godine. Od tog dana njegovog povratka manastir u Leliću postao je mesto hodočašća, poklonjenja, ali i mesto mira i odmora, reči utehe i blagosti za svakog putnika namernika.
Ovog 3.maja na dan slave Svetog Nikolaja manastirska porta , po ugledu na prethodne godine biće ispunjena do poslednjeg mesta svim vernicima koji će svojim putem doći sa svih strana sveta, da bar tog dana budu blizu velikom Vladiki i poklone se njegovim moštima.
U manastiru koji je zadužbina samog Vladike Nikolaja svako će naći svoje mesto kao da ga je to mesto oduvek čekalo i čekaće da mu se svako vrati. I tog kao i svakog drugog dana prodjete li kroz manastirsku kapiju srešćete prijatelja, sve i da mu se niste nadali. Zastaćete zadivljeni brdima, zelenilom, poljanom. Slušaćete i gledati sve ono što je i sam Vladika slušao i gledao i s pravom se pitati, da li svi znaju šta to imamo i kako nas je Vladika učinio posebnima verujući da smo mu slični i na kraju udostojivši nas svog prisustva.
Sada kada sve veći broj ljudi uzima za svoju krsnu slavu Svetog Nikolaja,mnogi prepoznaju njegov rad , njegovo stradanje , a sam Lelić i valjevski kraj kao mesto koje vredi posetiti.
O Svetom Nikolaju zapisano je i rečeno mnogo i njegov put bio je neko će reći, teži način saznanja i učenja o životu, Bogu i ljudima. A svoj put Vladika Nikolaj nije odvajao od puta drugih ljudi. Sa tim saznanjem hiljade će pognuti glavu dok manastirska zvona budu budila brda Lelića i Valjeva. I ta zvona biće kome podstrek, kome opomena na reči i dela koja svakodnevno svako čini ne misleći ni o putu ni o ljudima, da je upravo to ono o čemu treba misliti.
S.V.