Grad trenutno pregovara sa potencijalnim investitorima, ali istovremeno radi na otkupu zemljišta za industrijsku zonu koju investitori traže. „ Nismo kao grad u vrhu ponude jer nemamo ni autoput , ni gas ni slobodnu carisnku zonu“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Za skupštinskom govornicom zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić potvrdio je da su u toku pregovori sa turskim investitorom. „ Sa investitorom iz Turske ja pregovaram i to nije fiktivna priča, to su ozbiljni investitori ,a da li ćemo uspeti da ih dovedemo ovde videćemo“, kaže Jeremić dodajući da se radi o tekstilnoj industriji.
Zamenik navodi da grad ima još od 2014. godine plan otkupa zemljišta po pitanju industrijske zone. „To se odnosi na prostor od Stefila ka Divcima pa je i celo područje predvidjeno za gradsko gradjevinsko zemljište. Jedan deo tu već je kupljen od strane privatnih investitora, tačnije 6 , 7 hektara ispod Stefila“, naveo je Jeremić za govornicom.
Ponovo je tema bila i imovina vojske u pogledu zemljišta koje njima nije potrebno i koje je oglašeno na prodaju. „ Oko 50ha na Petom puku, Pričević 24ha , Popare 21ha, Boričevac 1,5 ha. Sve su to površine koje su dostupne. Uglavnom, grad će kupiti onu koja je u tom trenutku najpovoljnija za grad. I naravno taj prostor mora biti infrastrukturno opremljen“, kaže Jeremić.
Iako je grad Valjevo kreditnim zaduženjem obezbedio 200 miliona dinara za kupovinu Stefila svojevremeno , taj iznos na kraju u odnosu na ulaganja bio je značajno veći upravo zbog ulaganja u infrastrukturu. Koliko je poznato upravo ovih dana završava se potpisivanje ugovora sa o finansiranju izgradnje jedne saobraćajnice u Stefilu , što praktično znači da posao u toj zoni još uvek nije u potpunosti završen.
„Morate znati da Valjevo nije na prvom mestu kada je u pitanju investiranje. A zašto? Nemamo gas, nemamo autoput. To su resursi koje drugi imaju . Nemamo ni slobodnu carinsku zonu. Zašto? Zato što je Valjevo bilo u podredjenom položaju 2000 godine u odnosu na druge gradove i okolne gradove pa nemamo ništa od navedenog. Dakle , šta je to što mi možemo kao pogodnost da ponudimo investitoru?“, upitao je Jeremić.
Po njegovim rečima grad je propustio veliku šansu odlučivši svojevremeno da ne kupuje Gradac i Uzor. „ To su velike propuštene šanse. Na žalost nije to uradjeno , da li zbog nedostatka hrabrosti u odlučivanju ili nekih drugih razloga nije mi poznato. Ali zato takvu šansu nećemo propustiti kad je Jablanica u pitanju“, kaže Jeremić.
Podsećamo, „Jablanicu“ je, u decembru 2004. godine, na aukciji za 28,5 miliona dinara kupila firma „MBR“ iz Mladenovca. Putem transakcija među povezanim firmama i prodaje nekretnina upravna zgrada „Jablanice“ površine od oko 1.450 kvadratnih metara, prodata je požarevačkom „Cobestu“, čiji je suvlasnik „MBR“.
„Jablanica“ je u osnivanje nove firme „Jako gradnja“ uložila nenovčani kapital u vrednosti od 558 hiljada evra, koji je činio samački hotel „Jablanica“ sa 105 kreveta i restoranom sa 120 mesta. Upravnu zgradu i hotel potom je, u martu 2007. godine, za 90 miliona dinara kupio valjevski industrijalac Vidoje Vujić, dok je „Jako gradnji“ u aprilu prodat „Jablaničin“ pogon u prigradskom naselju Gorić.
Agencija je poništila privatizaciju 26. decembra 2007. godine „zbog neispunjenja obaveza kupca“, a 4. januara 2008. i rešenje kojim je kapital „Jablanice“ prenet Akcijskom fondu Srbije. Po poslednjim raspoloživim informacijama 65,44 odsto kapitala te fabrike u vlasništvu Akcijskog fonda Srbije, „MBR“ Mladenovac ima 6,55 odsto, a mali akcionari preostalih 28,01 odsto akcija.
S.V.