Iako se uvek govori o poboljšanju turističke posete kada se pomenu manifestacije, poslednje istraživanje koje je uradjeno u Srbiji pokazuje da domaći turisti putuju u najvećoj meri zbog čistog vazduha, klime I zdravlja. Ovo istraživanje praktično potvrdjuje potrebu da Divčibare ponovo ožive.
Grad Valjevo će ove godine sufinansirati 17 različitih manifestacija, ali I finansirati niz manifestacija koje su označene kao značajne za grad Valjevo. Tom spisku stalnih maniffestacija na kom su izmedju ostalog Tešnjarske večeri I Džez fest pregodinu dodate su I Memorijalni šahovski turnir „Selimir Manojlović“ i Memorijalni rukometni turnir „ Nikola Jevremović Gužva“.
Ipak najveći broj svih manifestacija rezervisan je uglavnom za ovdašnje stranovništvo. Pokušaji da se neka manifestacija omasovi turistima iz drugih gradova najčešće su propadali što i ne čudi ,ako se zna da najveći broj turista u Srbiji jesu stariji gradjani do 60 godina koji više od manifestacije priželjkuju zdravlje. Tu su i porodice sa decom koje opet prednost daju planinama i jezerima. Zato i ne čudi što je poslednje istraživanje o potrebama i navikama srpskih turista za putovanja u Srbiji pokazalo da su banje zastupljene sa 51% poseta,planine 31%, a putovanja zarad posete kulturno istiorijskim atrakcijama samo 1%.
U Srbiji se u zvaničnom kalendaru gastronomskih manifestacija nalazi čak 150 najrazličtijih festivala posvećenih gotovo svim namirnicama. S druge strane samo 4% srpskih turista posećuje iste u drugim gradovima. Gastronomija dakle, nije presudna za odluku o putovanju .
Samo 2% srpskih turista uopšte putuje zbog neke, bilo koje manifestacije u druge gradove . Ovaj podatak govori da očito grad Valjevo sudeći po dosadašnjim namerama da oživi Divčibare ima puno pravo i konačno je na pravom putu.
„Uveli smo dve nove autobuske linije subvencionirane za Divčibare, otvorili smo ski stazu 27. 12. prošle godine, imamo medijsku pojačanu aktivnost na Divčibarama. Zatim, postavili smo nove kante za đubre, nove pečurke, novi mobilijar. Rešavamo problem telekomunikacionih mreža na Divčibarama, aktivirali smo onu meteorološku stanicu, ovim rebalansom već radimo projekat kanalizacije i mislimo da taj posao privedemo iduće godine kraju jer smo raspisali tender i za projektovanje i za izvođenje, ušli smo u rekonstrukciju vodovodne mreže.Sigurno je negde oko 40-45 miliona dinara odvojeno samo za Divčibare. Parcelizacija gradskih parcela već se vrši u punom jeku i već imamo odvojenu parcelu gde će biti info centar, odnosno kuća Turističke organizacije, eksproprišemo zemljište za potrebe izgradnje kanalizacione mreže. Preko Ministarstva gospodina Ljajića obezbedjeno je deset miliona dinara za izgradnju nekih parkova, biciklističkih i pešačkih staza“, rekao je nedavno gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović.
Ipak na sednici Skupštine odbornici opozicije zamerali su veliki broj manifestacija za koje se priča na kraju svela na seoske manifestacije. Gvozdenović je tada za govornicom rekao da grad ne može dozvoliti dalje odumiranje sela te i da je jedan od načina da se selo oživi upravo neki oblik okupljanja odnosno manifestacija.
Ipak taj oblik manifestacija rezervisan je kada je poseta u pitanju isključivo za domaće stanovništvo i u manjoj meri za goste iz Valjeva. Manifestacije u samom gradu u zavisnosti od sadržaja privlače Valjevce iako još uvek nemamo jasno definisanu strategiju po pitanju tih maniffestacija . Najpre izostaju odgovori na pitanja kome je potrebna, koje potrebe zadovoljava, ali i kakva je njena budućnost, šta se njome postiže?
Nekada je najposećenija manifestacija bila održavana upravo na Divčibarama, Beli narcis za prvi maj mogla je da okupi više hiljada gostiju iz cele Srbije. Ta manifestacija odavno ne postoji , a pokušaji da se ona ipak održi bili su potpuni promašaj. Stariji Valjevci i dalje se sećaju porodičnog izleta tog dana , velike bine, izbora za mis pa rado govore i o velikom koncertu tada Lepe Brene.
„Beli narcis“ je prvi put održan 1961, od kada se birao mis „Beli narcis“ a pobednica takmičenja je direktno išla u finale tadašnjih izbora za Mis SFRJ. Krajem 90-ih „Beli narcis“ je zamro, jer je prestao da radi hotel „Divčibare“, da bi 2005. i 2006. manifestaciju obnovilo Udruženje građana Divčibara. Kasnije umesto Udruženja građana, organizacije se preuzela opština uz pomoć Kulturno-prosvetne zajednice. Na kraju od onog što je bio pravi brend nije ostalo ništa sem sećanja.
U Srbiji se za troškove putovanja u samoj zemlji troši u proseku 3533 din, a za troškove smeštaja 19 123 dinara . Nije mnogo , ali ni malo. A ipak ne za manifestacije već za planinu. Da li onda možemo da stvari preokrenemo u tom pravcu pa da kao grad donesemo odluke o prioritetima i novac usmerimo u tom pravcu?
S.V.