Na vreme stare Jugoslavije najčešće nas podseti tabla sa spiskom zbratimljenih gradova. Često prelepljena plakatima pa I čituljama ona ipak služi kao podsetnik na neka davna vremena ne samo bratstva I jedinstva već I na vreme drugačijeg Valjeva.
Na tabli koja se može videti na zgradi kod spomenika Živojinu Mišiću piše: “Zbratimljeni gradovi , Valjevo, Zadar, Jajce, Jesenice, Kardeljevo, Kopar, Metković, Nikšić, Prtilep I Sitard”.
Svi ovi gradovi u najvećoj meri upisani su do 1988. godine , kada je dodat Sitard. Počev od 1988 godine grad Valjevo ostvario je neke druge veze i to :
1. Protokol o prijateljskim vezama i uzajamnoj saradnji između opština Valjevo (Jugoslavija) i Sitarda (Holandija) – 1988. godina
2. Dogovor o trajnoj i prijateljskoj saradnji između gradova Rehovot (Izrael) i Valjevo (Jugoslavija) – 1990.
3. Odluka o zaključenju Povelje prijateljstva opštine Valjevo sa gradom Brindizi, Italija – 2001. godina
4. Odluka o prihvatanju inicijative za uspostavljanje partnerstva među gradovima Fafenhofen (Nemačka) i Valjeva – 2003. godina
5. Sporazum o saradnji između gradova Valjevo i Prievidza (Slovačka) – 2007.godina
6. Odluka o prihvatanju Ugovora o partnerstvu između Grada Valjeva i Gradske opštine Švidnik – 2010.
7. Velenje, Slovenija – 2011. godina
Za sada je predložena i saradnja sa gradom Molodečno u Belorusiji, Menkoniko u Italiji.
Iako se gotovo uvek kada se neki grad nadje u poseti Valjevu govori o tome da se saradnja može ostvariti na više nivoa I u više segmenata, a činjenica je da se sa mnogima od njih ne ostvari zapravo nikakva saradnja. Ozbiljnije veze za sada su bile zaista korisne sa Slovačkom, ali posebno sa Češkom koja se ne nalazi na žalost na spisku ovih gradova. Samo Češka dala je Valjevu 3,5 miliona evra za realizaciju brojnih projekata. Na spisku nema nijednog japanskog grada , iako je japanska Vlada u Valjevo do sada uložila 3,3 miliona evra, Dom za stare, korito Kolubare.
Za uspostavljanje diplomatskih odnosa u Srbiji zaduženo je ministarstvo spoljnih poslova, ali do sada nije zabeleženo da ministarstvo nije želelo da posreduje ili pomogne u neophodnoj dokumentaciji.
Možda će neko reći I da su takve stvari potpuno nepotrebne I suviše protokolarne pa I da ne donose veliku korist. Zašto je to uglavnom tako?
Gradovi sa spiska pre 1988. Godine imali su najrazličitije oblike saradnje sa Valjevom. Još se pamte učeničke višednevne ekskurzije, posete pojedinih preduzeća tamošnjim fabrikama, gotovo manifestacije prilikom dolaska I slično. Sada se način komunikacije promenio. Deca na ekskurzije ne odlaze u gradove sa kojima smo ostvarili ovakav oblik saradnje. Većinu Valjevaca da pitate ne bi ni znali da odgovore na pitanje gde je recimo Rehovot, a kamoli da li Valjevo ima zaključen sporazum o saradnji. Nove posete rezervisane su samo za visoke funkcionere. Nepoznato je da li je ijedan Valjevac imao bilo kakav oblik saradnje sa Brindizijem ili Švidnikom nakon potpisivanja protokola.
Ozbiljnu saradnju grad je imao, kako smo naveli, sa Češkom i Japanom, sve ostalo zaista jeste više protokol nego stvarno udruživanje snaga na postizanju zajedničkog cilja.
Ako recimo I zaključimo da nam saradnja gradjana nije potrebna, da li je iko iz pomenutih gradova sada investitor u Valjevu? Izuzev Gorenja iz Velenja, nije.
Da li onda možemo da zaključimo da nekada Zbratimljeni gradovi nisu isto što I sada potpisani protokoli o partnerstvu ili saradnji?
Mnogi od gradova koji se nalaze na spisku iz nekadašnje Jugoslavije sada su samo u sećanju onih koji su ih na bilo koji način I bilo kojim povodom posetili ili ugostili njihove gradjane I decu u svojim domovima. To je bilo neko davno vreme, a vremena ko vremena – menjaju se.
S.V.