Na sednici Veća iznet je predlog o integraciji JKP Vodovod I JP Kolubara. Ovaj predlog tek treba da se razmatra I sagledava, ali otvaranje ovog pitanja možda ipak nema vremena za čekanje.
Da li će doći do integracije javnih preduzeća Vodovod I Kolubara biće na kraju skupštinska odluka. JP Kolubara je još par godina investicija nakon toga neminovno se mora razmatrati dalji rad I uopšte postojanje. Svojevremeno je narodni poslanik MIhailo Jokić obavestio javnost da je oformljena radna grupa koja treba da reši pitanje gazdovanja vodosnabdevanjem Valjeva te I da se radi o ozbiljnom prenosu imovine grada što je kako je tada rekao nedopustivo. Na ove tvrdnje oglasio se najpre tadašnji direktor JP Kolubara Miodrag Marković koji je rekao da je održan radni sastanak , ali samo zato što je EU kao finansijer to tražila. Po njegovim rečima tada nije dogovoreno ništa, ali su se čula dva predloga. Prvi da JP Kolubara preuzme Vodovod I kompletan sistem vodosnabdevanja, a drugi da JKP Vodovod preuzme kompletan sistem vodosnabdevanja.
Mihailo Jokić je tada izneo ozbiljnu zamerku po pitanju imovine rekavši da bi preuzimanjem nadležnosti od strane JP Kolubara nad vodosnabdevanjem fabrika vode iz JKP Vodovod prešla u vlasništvo ovog preduzeća. Najnovije informacije pokazuju da je fabrika vode zapravo već vlasništvo JP Kolubara. Naime, još 1995 godine fabrika vode na Pećini uradjena je sredstvima JP Kolubara koja je nakon toga ugovorom sa JP Vodovod istom poverila na korišćenje ovu fabriku , ali I sve prateće obaveze. U pomentuom ugovoru se navodi da je vlasnik fabrike JP Kolubara , a korisnik JKP Vodovod sve dok se investicija I regionalni cevovod ne završi. U članu 5. Istog ugovora se navodi da svi troškovi objekta padaju na teret JKP Vodovod, podrazumevajući održavanje I amortizaciju.
Da je ova informacija tačna pokazuje podatak da je JKP Vodovod na kraju 2015. godine isknjižio fabriku vode na Pećini o čemu je JP Kolubaru obavestio dopisom u februaru ove godine. Kako se I navodi u izveštaju o poslovanju JP Kolubara za prošlu godinu novi izdatak koji se pojavljuje jeste amortizacija za fabriku vode u iznosu od 23 miliona dinara. Ovo preduzeće postavlja I logično pitanje , ko će to da plati?
Odgovor nije usledio, ali je usledio predlog na sednici Gradskog veća da se razmisli I razmotri mogućnost integracije ova dva preduzeća.
Nesporne činjenice pokazuju da će u jednom trenutku Kolubara prestati da postoji bar u statusu koji ima sada I da će grad morati da odluči ko upravlja regionalnim cevovodom. Kako se do sada moglo čuti jedna od mogućnosti je da JP Kolubara bude to preduzeće, ali uz stav da Valjevo neće biti pripojeno regionalnom cevovodu. Odnosno grad bi ostao na sopstvenom I dosadašnjem sistemu. Bar je pre godinu I po dana tako izjavio sadašnji zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić. “To jasno podrazumeva da izvorište Paklje i Gradac svojim cevovodima ne vode vodu u postojeću fabriku vode i da se tu meša sa vodom iz brane već da se rekonstruiše stara fabrika i da tu dolazi voda sa ovih izvorišta pa da se potom tom vodom Valjevo snabdeva. U posebnim slučajevima ukoliko bi do njih došlo iz nekog razloga grad može zahvatiti vodu i iz brane , ali za tim realno kako sad stvari stoje potrebe nema“, rekao je Jeremić tada dodajući da Valjevo mora sačuvati svoju vodu.
U ovom trenutku JP Kolubara se finansira posebnom odlukom Skupštine koja je usvojila nekoliko usluga koje Kolubara obavlja za grad I na osnovu fakturisanja tih usluga Kolubara finansira svoje zarade. U uslugama se ne navodi I fabrika vode niti amortizacija koju treba platiti. Na osnovu opredeljenog novca za ovo preduzeće jasno je da nema para za amortizaciju. Realno gledano Vodovod koristi sada fabriku vode bez naknade Kolubari , ali I bez troška amortizacije za korišćenje. Kolubara dakle ne ubira nikakav prihod po osnovu svoje imovine. Najveći vlasnik JP Kolubara je grad Valjevo dok ostale opštine učestvuju sa jako malim udelom pa se sdruge strane može smatrati jednostavnim da je sve što poseduje Kolubara vlasništvo grada , sve što poseduje Vodovod takodje. Ali ko plaća 23 miliona sada? Ako JKP Vidrak naplaćuje uslugu odnošenja smeća drugim javnim preduzećima, ako Vodovod naplaćuje isporuku vode drugim javnim preduzećima, zašto Kolubara ne bi naplaćivala Vodovodu isporuku vode?
Ovo pitanje pokazuje koliko je zapravo donošenje odluke o budućem statusu I jednog I drugog preduzeća hitno I važno jer neko mora platiti trenutni iznos od 23 miliona , ali ovaj iznos neminovno raste I na kraju 2017. godine iznosiće mnogo više.
S.V.