Političke partije , pišu dnevni listovi, još uvek se ne uključuju u podršku radnicima koji štrajkuju u Srbiji. Dok se analitičari bave takvom mogućnošću niko i ne pominje činjenicu da su pojedine sada opozicione partije upravo dovele sada sporne investitore. Iste sada opozicione partije donele su zakon o visokim subvencijama za zapošljavanje.
Da li bi uključivanje partija u podršku radnicima moglo da izazove promenu vlasti ili opštenarodnu bunu? To je pitanje kojim se sada bave analitičari. Največi broj njih i tvrdi da bu uključivanje opozicionih partija bilo kontraproduktivno jer bi se cela situacija ispolitizovala, ali ima i onih koji smatraju da je trebalo uputiti podršku.
Dok gledamo u Republiku i dešavanja na nacionalnom nivou u Valjevu trenutno traje štrajk u Gorenju. Pored fabrike Vali, najveći strani investitor koji u gradu zapošljava i do 1600 ljudi praktično će sada morati da radnicima iznese novu ponudu jer ova prva nije prihvaćena. U diskusijama ovih dana može se čuti da je Gorenje dobilo 10 000 evra po radniku u trenutku otvaranja fabrike. Izvode se računice po kojima je od tog novca ostalo još. Ipak, pominjanje subvencija dovodi nas do jedne zanimljive činjenice. Uredba o subvencijama nije doneta pre petnaest dana niti godinu. Pored postojećih prednosti, kao što su strateški geografski položaj, bescarinski izvoz u zemlje Jugoistočne Evrope i Rusiju, najniža stopa poreza na dobit u Evropi od 15%, kao i obrazovana i kvalitetna radna snaga dostupna po konkurentnim troškovima, Srbija je pripremila paket finansijske podrške investitorima, navodi se na sajtu Razvojne agencije Srbije. Sada je to RAS, ali je ranije imala druge nazive. Uredba obuhvata: Finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine. Uslovi za dodelu sredstava nisu promenjeni: Da se direktna investicija održi na istoj lokaciji u jedinici lokalne samouprave u periodu od najmanje pet godina nakon realizacije investicionog projekta za velike privredne subjekte, odnosno najmanje tri godine za male i srednje privredne subjekte i da se dostignuti broj zaposlenih kod korisnika sredstava nakon realizacije investicionog projekta ne smanjuje u periodu od pet godina za velike privredne subjekte, odnosno tri godine za male i srednje privredne subjekte.Korisnik sredstava, nakon dostizanja pune zaposlenosti, u skladu sa ugovorom o dodeli sredstava podsticaja, dužan je da svakom novom zaposlenom redovno isplaćuje ugovorenu zaradu u skladu sa ovom uredbom.
Sve ove činjenice nekada su bile osnov i političkih platformi pojedinih partija. Na osnovu ovih stavova dobijani su politički poeni , a kad je Gorenje u Valjevu u pitanju , mogli bismo da se podsetimo čitave polemike o tome ko je doveo Gorenje. Svi su želeli udeo u tome.
Gorenje je u Valjevo došlo 2006. godine, a druga fabrika odnosno proširenje bilo je 2013. godine Na otvaranju Gorenja u Valjevu priredjena je velika fešta uz kulturnoumetnički program, a početak rada pratila je dramatična gužva u Filijali za zapošljavanje kada je i po 1000 ljudi konkurisalo za jedno radno mesto. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), prethodnica RAS-a bila je zaslužna za subvencije u dva navrata.
Dakle, kako god da se zvala Agencija princip rada bio je isti. Politička platforma svake vlasti u Srbiji isključivo je na orvom mestu imala dovodjenje stranih investitora. Od sadašnje vlasti u Valjevu traži se isto. Dovedite investitore. Ako i dovedemo investitore po Zakonu im država mora obezbediti subvenciju. Pa šta se promenilo?
Očekivati da političke partije koje su iste investitore dovele u Valjevo, obezbedile im i uopšte uvele pojam subvencije, sada pokušaju da stanu rame uz rame sa radnicima moglo bi se smatrati i licemernim. Ne valjda i Dinkić da dodje u Gorenje?
Ako je sve tako, kada je realno očekivati uključivanje opozicije u Valjevu u priču o Gorenju? Možda u onom trenutku ako Gorenje odluči da proizvodnju premesti u neku drugu lokalnu samoupravu. Tada bismo mogli da čujemo da su ih oni doveli , a ovi na vlasti oterali.
Možemo li da pretpostavimo osnovni razlog dolaska Gorenja u Valjevo? Jeftina radna snaga. To je uostalom i motiv Adiadsa da na Tjlandu pravi patike, Arcelika da u Bosni kupi dve fabrike itd.
Na osnovu ovih činjenica jasno je da će radnici morati sami da se izbore za svoja prava, a u svoje pregovore sa poslodavcem uključe i zvanične državne organe. A politiku i političare ostave po strani . Jer koliko je poznato, svi ti političari od 2006-te pa na ovamo sada nisu na minimalcu.
S.V.