Skupština grada usvojila je izveštaj on poslovanju Toplane u 2016. godini. najviše priče o prelasku na biomasu i kreditnom zaduženju, ali i o velikom kotlu koji je tek ove godine pušten u rad.
Toplana je ostvarila dobit od 91 miliona i NO je doneo odluku da se dobit raspodeli na vraćanje dugova u prethodnim godinama i odnosi se na period kada je cena mazuta prevazilazila cenu isporučene toplotne energije.
„Jedasn od najboljih pokazatelja rada Toplane je da je povećana sigurnost isporuke toplotne energije jer su sada u funkciji oba kotla i od 30 i od 50 Megavata . Naime postojali su problemi kod velikog kotla koje smo mi otklonili u 2016. godini. Radjeno je probno snabdevanje i kotao ispitivan i 2017. godine je pušten u upotrebu. Povećana je pouzdanost snabdevanja i činjenicom da je na manjem kotlu uradjena velika sanacija i u sledeću sezonu ulazimo sa dosta većom sigurnošću nego prethodnih godina“,rekao je Zoran Stepanović direktor Toplane.
Stepanović je posebno istakao da je Toplana u prethodnom periodu učinila mnogo toga da kvalitet isporučene toplotne energije bude zadovoljavajući po korisnike. Za sve ostale podatke direktor Stepanović podsetio je odbornike da su sadržani u izveštajnom materijalu.
Duško Rakić DS osvrnuo se na projekat KFW4 za koji kaže da mu je žao što nije odradjen projekat do kraja i što je grad odustao od toga.
„Činjenica je da nije završen proces širenja toplovodne mreže , Gradac, Dušanova, Novo naselje , ali to je stvar političke volje ne samog direktora. Prihod postoji i dobro je da će biti utrošen za vraćanje dugova. Pominje se korišćenje drugog kotla i pitanje je zašto se još uvek nije priključila na sistem grejanja Opšta bolnica?“, upitao je Rakić.
odbornik Slobodna Pavlović Ds podsetio je da su nepriključeni javni objekti i dalje resurs Toplane te i da treba priključiti i Poštu i EPS i škole itd. “ Ne možete na osnovu trenutnih parametara graditi sistem za naredne godine i tvrditi da je drvo resur koji se može po niskoj ceni koristiti. Mi ne znamo da li će drvo biti energent budućnosti? A mislim i da nije jer da jeste svi bi prešli na tu vrstu ogreva“, rekao je Pavlović komentarišući i mogućnost menjanja cene grejanja po osnovu promene energenta.
„Voleo bih da odbornici DS-a odu u Toplanu i vide svoj kotao koji su kupili. Taj kotao je radio samo dva sata za sedam godina. Nemojte više lagati ljude tim pričima. Mesecima lažete narod i obmanjujete javnost taj kotao je radio samo dva sata interno i to do ove godine kada je konačno stavljen u funkciju. Što se tiče KFW-a i kotla za biomasu, mi nismo uspeli da ndobijemo kotaqo na gas i nemamo jeftino grejanje,možda zato što nismo imali Duška Petrovića pa je sve otišlo u Šabac.l što se tiče kotla za biomasu studiju su radili Nemci , a pre šest meseci kada smo pričali o aerozagadjenju i tada je opozicija mnogo govorila o tome. Sada kad je toplo ne dosećaju se toga. A zagadjenje je veliko jer gradjani neće da se priključe. Grejanje na drva nam pomaže i u tom procesu da smanjimo aerozagadjenje. da ne pričamo šta je sve prethodnih godina radjeno pogrešno. sada Vi iz opozicije imate neke računice , a na zimu ćete verovatno opet o aerozagadjenju“, rekao je zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić oštro reagujući na kritike prelaska na biomasu od strane odbornika DS-a.
odbornici DS-a naveli su za govornicom da je nadzor oko kupovine velikog kotla radio Mašinski fakultet. “ Kotao nije radio. A zašto? Zato što je kupljen neispravan,“rekao je Jeremić.
Direktor Stepanović je u završnom izlaganju rekao da će u sprovodjenju prelaska na biomasu biti potrebno mnogo zalaganja i truda. „Problem je u tome što svaki ulazak u investiciju nosi odredjene rizike. Mi koristimo mazut koji će za pet godina biti zabranjen za upotrebu. I nemojte da se tada pitamo kako to nisdmo znali jer evo zna se . Činjenica je da se grejemo na mazut na čiju cenu niakakv uticaj nemamo, i ta cena se menja sedmično i neprtestano raste. Mi swmo uspeli da uštedimo jer smo avansno plaćali unapred pa smo izbegli neka poskupljenja , ali ne sva. Sa rsačunicom prelaska na biomasu mi bismo imali uštedu , ozbiljnu uštedu do čak 700 000 evra godišnje“, rekao je Stepanović. Po njegovom mišljenju ta ušteda je više nego dovoljna za servisiranje rata kredita.