JKP Toplana 2016. godinu je završilo sa iskazanom dobiti od 91,5 miliona dinara. Iskazana dobit rasporedjena je za pokriće dela gubtka iz prethodnih godina.U istoj godini ovo preduzeće ostvarilo je manje troškove za električnu energiju, neproizvodne i proizvodne troškove kao i smanjilo troškove reprezentacije.
Ukupni ostvareni prihodi gradske Toplane na kraju prošle godine iznosili su 506 302 581 dinara, a u strukturi prihoda najveći udeo je od prodaje toplotne energije u iznosu od 337 857 505 dinara . Kako se navodi u izveštaju o poslovanju do povećanja prihoda po ovom osnovu koji je bio očekivan nnhije došlo iz razloga što se na sistem grejanja Toplane nije priključila Okružna bolnica. Prihodi od subvencije grada u istoj godini realizovani su u iznosu od 26,6 miliona dinara, dok je prihod po osnovu priključenja novih korisnika iznosio 8,3 miliona dinara.
Ukupni rashodi iznosili su 433 425 724 dinara i za 21% su manji od planiranih. Najznačajniji troškovi u strukturi rashoda su troškovi nabavke enrgenta za grejanje u ukupnom iznodsu od 159 499724 dinara . Do smanjenja oovih troškova došlo je izmedju ostalog zbog avanasnog plaćanja dobavljačima čime je izbegnuto neprestano povećanje cene energenta.
Preduzeće je ostvarilo i manje troškove za električnu energiju, neproizvodne i proizvodne troškove kao i smanjilo troškove reprezentacije, a troškovi zarada manji su za 1% u odnosu na prethodnu godinu. U toku prošle godine Toplana je ostvarila i stepen naplate od 80% , a redovnim platišama odobrila i popust od 5%.
Kako se naviodi u izveštaju u 2016. godini ostvarene su investicione aktivnosti u ukupnom iznosu od 115 milionha dinara i odnose se na aktivnosti širenja vrelovodne mreže, nabavku i montažu toplotnih podstanica kao i nabavku cirkulacione pumpe. Investicije su najvećim delom finansirane kreditnim sredstvima programa KFW-4 u iznoosu od 105,6 miliona dinara i sredstvima iz budžeta grada u iznosu od 9,3 miliona dinara. Izgradjeno je 2232 metra vrelovodne mreže u četiri sekcije i izvršena nabavka i ugradnja 17 podstanica kao i nabavkia sistema „Skada“za integraciju podstanica na informacioni sistem.
U istoj godini na daljinski sistem je priključeno još 28 928, 71 kvadratnih metara dok je sa mreže isključeno 2 000 kvadrata tako da Toplana trenutno greje ukupnu površinu od 344 930 kvadrata.
Na kraju izveštajne godine Toplana je ostvarila dobitak u iznosu od 91, 5 miliona dinara koji je rasporedjen za pokrivanje gubitka iz prethodnih godina.
Utvrđen je predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku o raspodeli dobiti JKP „Toplana Valjevo“, koja iznosi 91.956.826,39 dinara. Dobit je preneta za pokriće dela gubitaka iz ranijih godina. Član Veća Borisav Radojičić zatražio je da bude decidno navedeno koji gubitak i iz koje godine se pokriva i ponovio zahtev o vraćanju 30% sredstava dobiti u budžet grada. Vd direktora JKP Toplana Zoran Stepanović članove Veća je onformisao da se radi o ukupnom dugu u visini od 132 miliona dinara pri čemu se ukupni dug smanjuje za pomenuti iznos od 91 miliona. „ Tih 30% nama je jako važno jer nas naredne godine čeka vraćanje duga Direkciji za robne rezerve u novčanom iznosu od 193 miliona dinara. Ne bih mogao bar u slučaju Toplane da se složim sa vašim predlogom“, rekao je Zoran Stepanović.
Zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić podsetio je na pitanja odbornika na prethodnoj sednici Skupštine. „ Vođena je rasprava o Toplani i ja vas molim da dostavite izveštaj o tome koliko je radio novi kotao od dana kada je nabavljen i u kojim periodima je radio sve do današnjeg dana? Koliko ima bilo čega radnog taj novi kotao kako bi znali efekte i za koliko je novca nabavljen? Što se tiče samog daljeg funkcionisanja Toplane zaista bih zamolio da se ažurira sav neophodan posao oko prelaska na biomasu. Podsetio bih da je u izveštaju ministra energetike Saše Antića, Valjevo ušlo u taj program i da onda već naredne godine postignemo da građani imaju nižu cenu grejanja“, rekao je Jeremić i zatražio tahograf o radu kotla.
Predsednik Skupštine Milorad Ilić je konstatovao da se građanima mora objasniti suficit u radu preduzeća. „ Znate sada je jasno da taj suficit ide za smanjenje duga i tu realno treba nakon što se dug sanira preći na nižu cenu grejanja. Cilj je da se eliminišu dugovi. Tako je sa drugim preduzećima. Treba voditi računa da javna preduzeća ne posluju profitabilno jer to znači da su cene usluga onda visoke i tu moramo biti vrlo obazrivi“, rekao je Ilić.
Sa ovim mišljenjem saglasio se i član Veća Borisav Radojičić koji je naveo da u tom slučaju kod JKP Vidrak treba da bude navedeno da se dobit raspoređuje najvećim delom za povećanje zarade zaposlenih koji imaju izuzetno niske zarade.
S.V.