Dok prosvetari najavljuju štrajk i simboličan protest ispred zgrade ŠU neki drugi podaci koji svedoče o eksternoj evaluaciji rada škola pokazuju da su škole mahom loše ocenjene u smislu svog rada. Samo dva direktora iz Valjeva pozvana su na obuku za licenciranje za koju je uslov bila visoka ocena rada škole. Koja škola je koju ocenu dobila biće poznato u maju naredne godine, a kako Vamedia saznaje, samo dva direktora, dve škole iz Valjeva dobila su visoke ocene.
Govoreći o novinama koje je u svom radu uvelo ministarstvo prosvete Načelnica ŠU Zorica Jocić iznela je podatak da je jedna od novina da će direktori polagati ispite za licence i u prvi mah će na obuku biti pozvani samo oni direktori koji su na eksternoj oceni evaluacije dobili ocenu 4 i oni direktori čija je škola dobila ocenu tri, ali kojima je u standardu pod brojem šest dobijeno više četvorki, a samo jedna trojka. Ovaj poslednji segment odnosi se upravo na rukovodjenje. Kada je u pitanju ŠU od 101 škole samo 19 direktora će biti pozvano na ovu obuku što praktično znači da je nivo koji je većina pokazala na evaluaciji, eksternom ocenjivanju, bio ispod nivoa 3.
Iako Jocićeva na konferenciji nije navodila imena direktora koji će ići na obuku i biti licencirani Vamedia saznaje da su u Valjevu konkretno, to samo dva direktora čije su škole dobile visoke ocene: Tehnička, gde je direktor Branko Goloskoković i Poljoprivredna škola u kojoj je direktor Milan Gajić. Direktori će dobiti odredjene radne zadatke i polagaće ispit pred ministarstvom za licencu zvanja direktor škole. Ostali direktori će morati najpre da ispune ostale uslove koje do sada nisu ispunili.
U toku je spoljašnje ocenjivanje rada škola i prvi krug će biti završen do maja naredne godine kada će sve škole imati procenu kvaliteta rada. „ Ovo petogodišnje iskustvo u eksternoj evaluaciji sada će se utkati u standarde koji će biti pridodati , a neki su, videlo se, suvišni tako da je u toku revizija standarda. Koliko je to važno vidi se po pozivu za direktore na obuke i licenciranje. To znači da će oni koji su dobili najviše ocene vrlo brzo dobiti licence. Tada će javnosti biti predočeno ocenjivanje, odnosno kako su škole ocenjene“, kaže Jocić.
Krajnje korektnim moglo bi se smatrati obelodanjivanje podataka jer bi na osnovu njih praktično bilo poznato ko je zaista i na koji način radio, koliko je truda uloženo, ali i na koji način će oni koji su na eksternoj evaluaciji dobili visoke ocene biti nagradjeni. Tačnije, u ovom trenutku sve škole su u istom statusu i oni koji su dobili dvojke i oni sa četvorkama, pa se postavlja pitanje iz kog razloga bi neka škola uopšte težila dostizanju standarda koje ministarstvo i država zahtevaju?
U toku je proces preuzimanja tehnoloških viškova što je obaveza svih škola. Na sajtu ministarstva prosvete se navodi da je više od 4000 zaposlenih u prosveti praktično tehnološki višak i oni će svoje norme ispuniti u nekim drugim školama, ne samo u svom gradu već na nivou Srbije. Ovaj proces preuzimanja na konferenciji za novinare objasnila je načelnik ŠU Zorica Jocić. „ Radna podgrupa je formirana i ove godine i formira je ministar prosvete, a članovi su predstavnici svih reprezentativnih sindikata , predstavnici ministarstva. Mi pratimo angažovanje zaposlenih, da li su u skladu sa kolektivnim ugovorom i reagujemo na žalbe zaposlenih. Imali smo lepu saradnju i nismo imali probleme, a odgovorili smo na preko 70 predstavki zaposlenih u ŠU Valjevo“, rekla je Jocić.
Na pitanje Vamedie o kakvim se zapravo tehnološkim viškovima radi , ako će oni samo promeniti školu u kojoj će raditi odnosno radiće u dve ili više škola, Jocić objašnjava da su to obaveze koje proističu iz kolektivnog ugovora. „ ŠU nije ta koja odredjuje norme i fond časova, to su poslovi ministarstva, mi od škola prikupljamo podatke i dostavljamo ih ministarstvu. Znam da zvuči čudno to što pitate oko naziva tehnološki višak, ali u Valjevu postoje nastavnici i profesori koji su zaposleni na neodredjeno radno vreme, a njihovi predmeti više ne postoje. U Tehničkoj školi je ranije bilo grafičarstvo, oni nemaju više taj smer i dva profesora koja su to predavala su tehnološki viškovi 100 %, i oni u Valjevu ne mogu naći posao, ali se gleda cela Srbija. U Šestoj školi imate kolegu koji predaje srpski jezik i ostao je bez norme zbog manjeg broja odeljenja, ali zato u Trećoj školi nedostaje profesor i naravno da će kolega normu dopuniti u toj školi. Kolektivni ugovor predvidja da mogu konkurisati na druga radna mesta ukoliko to njihov obrazovni profil dozvoljava“, odgovorila je Jocić.
Na sajtu ministarstva jasno se može videti da svaka škola, srednja i osnovna, u proseku imaju 15 i više lica koja nemaju punu radnu normu.
Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika u petak će protestovati ispred zgrade ŠU , načelnica Jocić kaže da nije zvanično o tome obaveštena i da njoj nisu najavljeni predstavnici ovog sindikata što je i razumljivo s obzirom da sindikati pregovaraju direktno na nivou države sa ministarstvom i ŠU nemaju nadležnosti po tom pitanju.
Pre pet godina kada je najavljena eksterna evaluacija i ocenjivanje rada škola u javnosti se moglo čuti da bi moguće na osnovu tih ocena mogle biti uvedene i razlike u zaradama. Ipak od tada do danas o tome niko ne govori. Više je nego jasno na osnovu svega što se moglo čuti da ministarstvo prosvete u Srbiji teži uvodjenju novih standarda rada kako bismo se približili standardima u EU, ali ako je glavna tema zarada zaposlenih u prosveti, a ne dostizanje tih standarda , koliko će realno ministarstvo uspeti u svojim namerama?
S.V.