Za sada još lepo vreme I smanjena potreba za loženjem priču o aerozagadjenju gotovo stavljaju u drugi plan. Ipak aerozagadjenje neće nestati samo od sebe. Iako je bilo najava da bi u Valjevu od sredstava iz Eko fonda mogao biti realizovan projekat vezan za izradu fasada to se nikada nije dogodilo.
Valjevo ima svoj Eko fond iz koga se sredstva prenose iz godine u godinu, a na poslednjoj sednici Skupštine usvojena je I izmena o korišćenju sredstava iz Eko fonda pa se moglo čuti da raspoloživa sredstva ove godine iznose 82,6 miliona dinara. Istovremeno grad Valjevo pominje se kao treći grad po aerozagadjenosti u Srbiji. Valjevo ima nameru da prelaskom na biomasu smanji emisiju štetnih gasova kada je u pitanju Toplana. Ipak ne treba zaboraviti da samo oko o 20% domaćinstava jeste korisnk Toplane.Svi ostali greju se u sopstvenoj režiji. Druga vrlo važna činjenica govori da svako merenje aerozagadjenja u toku zime pokazuje najveći stepen zagadjenja u Novom naselju koje nije blokovsko naselje već se radi o individualnim objektima. U prošloj godini ministarstvo energetrike finansiralo je u više gradova Srbije projekat izrade fasada u vezi sa energetskom efikasnošću. Beograd se hvali činjenicom da će biti prvi grad u Srbiji koji će imati svoj Fond za energetsku efikasnost u okviru kog će upravo biti radjene I fasade. Valjevo je verovali ili ne još pre desetak godina imalo istu nameru. Za Vamediu na ovu temu sadašnji član Veća Žarko Kovač je rekao: “Tada je bio predlog ili posebno javno preduzeće ili da se taj posao poveri nekom od preduzeća pa da to bude nešto kao nekad postojeće Stambeno preduzeće i da se svakog meseca uplaćuju troškovi održavanja , a da se iz takvog fonda koji tako bude oformljen radi rekonstrukcija fasada i krovova, ali takav predlog nije usvojen”.
U 2015 godini u gradu se govorilo u osnivanju Fonda za fasade , ali ni takav projekat nikada nije realizovan. Postavljanje termoizolacije znači značajnu uštedu u potrošnji energenata , a samim tim I značajno nižu emisiju štetnih gasova. Zamena fasade, stolarije jedno je od važnijih rešenja u borbni sa aerozagadjenjem u Valjevu. S obzirom na cene izrade ovakvih termoiziolacionih fasada brojna domaćinstva ne mogu se uključiti u ovu priču. Uz subvenciju ili kreditiranje takav posao mogao bi biti završen, slažu se mnogi.
“Novi zakoni o energetskoj efikasnosti nisu tako lako primenljivi u lokalnim samoupravama. U Valjevu treba da imamo lice koje je zaduženo za taj posao, a mi imamo samo jednog mašinskog inženjera recimo. Mi nemamo koga da ovlastimo za taj posao. Država bi trebalo da kada donese zakon obrati pažnju I na njegovu primenu. To je vrlo bitan I važan posao pogotovo za Valjevo , a mi nemamo ni kartu energetske efiksanosti. Činjenica je da moramo da donesemo neke uredbe kako bismo ograničili upotrebu uglja sa visokim procentom štetnih gasova. Neke države čak imaju takve zakone.”, objašnjava zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
On podseća da je postojala ideja da se oformi takva jedna priča I da ona krene od BID zone koja bi bila nosilac realizacije . “Sve fasade sada su privatno vlasništvo I bila je namera da BID zona krene to da radi , a da m na jedan odredjeni način to kreditiramo. Ipak rešenje je u osnivanju novog preduzeća koje će se baviti stanovanjem I izmedju ostalog I ovim pitanjem”, kaže Jeremić.
Na podsećanje Vamedie da je ministarstvo već finansiralo slične projekte u pojedinim gradovima Srbije , a da Valjevo ima 82,6 miliona dinara na poziciji Eko fonda, Jeremić kaže da je prioritet Eko fonda kanalizacija. “ Ja sam veliki protivnik da tako delimo pare za fasade I izolaciju. Nemamo za sve , a da dajemo samo nekima to nije u redu. Ja se slažem da se napravi Fond , ali sredstva ne mogu biti bespovratna. Ukoliko se osnuje to preduzeće moguće je da grad nešto finansira , a potom da stanari to vraćaju u roku na koji je potpisan ugovor. To je jedan od načina. Da nekom damo novac , a drugima ne, to je nemoguće. Ovde ne postoji ni ta stopa političke zrelosti za tako nešto. Ja podržavam ideju da kotao u Toplani prebacimo na biomasu , smanjimo cenu grejanja I tada sa već postojeće trase mi možemo da grejemo million kvadrata m, a ne 300 000 koliko sada grejemo”, kaže Jeremić.
On navodi da bi bilo dobro da se Toplana proširi u Novo naselje. “Jas am bio protivnik odustajanja od programa KFW I predlagao sam da to preusmerimo na Novo naselje, ali sam preglasan po tom pitanju. Dva naselja nije moguće tako lako priključiti Brdjane I Popare, sve drugo je moguće. Evo cevovod je stigao na Peti puk. Ja to vidim kao rešenje, a nisam za to da mi nekom damo novac bespovratno , a nismo spremni da to sprovedemo ni organizaciono ni finansijski, a o politici I da ne govorimo”, zaključuje Jeremić.
Za zamenu fasada, stolarije i postavljanje termoizolacije ministarstvo energetike do sada je izdvojilo sredstva po projektima za sledeć opštine I gradove: Mionica (oko 5,3 miliona dinara), Boljevac (10,2 miliona dinara), Bečej (5,6 miliona), Kruševac (8,9 miliona), Kragujevac, Žagubica i Babušnica ( po15 miliona), Svilajnac i Ražanj ( po 6,8 miliona dinara), Novi Bečej (4,28 miliona dinara), Doljevac (5,2 miliona), Bački Petrovac (9,79 miliona), Gadžin Han (6,5 miliona), Užice (2,9 miliona) i Novi Sad (7,42 miliona dinara).