Iako Valjevo samo na svojoj teritoriji ima više od 6000 nezaposlenih na Jesenjem sajmu zapošlljavanja pojavilo ih se malo više od stotinu. Na poslednjem Sajmu zaposleno 177 osoba.
U toku godine Filijala NSZ u dva navrata organizuje sajmove zapošljavanja. Za razliku od nekih ranijih godina kada gotovo nije bilo moguće prići stolu potencijalnih poslodavaca zbog velikih gužvi, pa i sam Sajam organizovan zbog velikog interesovanja u Omni centru, ove godine i sala hotela Grand bila je prevelika za nezaposlene.
Na evidenciji NSZ filijale Valjevo trenutno se nalazi 10 912 lica, a samo na teritoriji Valjeva 6151 nezaposleno lice. Na Sajmu koji je održan krajem prošle nedelje 34 poslodavca ponudila su 177 radnih mesta na koje je upućeno i o Sajmu informisano 778 nezaposlenih. Poslodavci su iskazali trenutne kadrovske potrebe i projektovane potrebe u narednih šest meseci. U sali hotela Grand mogli su se videti poslodavci iz Gorenja, Detala, Turne, Kondora, Raoteha, Samedia, ABC testa, PU Milica Nožica i drugi.
Ono što je zanimljivo na ovom Sajmu najviše su se tražile zanatlije , prodavci, gradjevisnki radnici. U mnogo manjoj meri bili su zastupljeni inženjeri mašinstva i metalurgije . Ipak u samoj sali bilo je više nego primetno da gužvi odnosno u ovom slučaju interesovanja najmanje ima kod preduzeća koja su tražila zanatlije. Za vreme koje je Vamedia provela na Sajmu neposredno nakon otvaranja Sajma, stolu poslodavca koji je tražio automehaničare i srodne zanate gotovo niko nije prišao niti popunio prijavu.
Slično je bilo i sa poslodavcima koji su tražili tapetare, stolare, šivače, krojače.
Šta nam zapravo govori ovaj podatak?
Najpre da već dugi niz godina školujemo nepotrebne kadrove pri čemu konstantno izostaju zanati . Potom da se struktura privrede u Valjevu umnogome promenila , više preduzeća organizovano je po principu proizvodnih delatnosti. I jedna od itekako važnih činjenica je da se ljudi teško odlučuju na prekvalifikaciju.
Sva javnost putem medija bila je obaveštena o održavanju Sajma, ali interesovanje nije bilo veliko pa se postavlja realno pitanje kada će se i gde se to može zaposliti blizu 11000 nezaposlenih.
U valjevskim javnim preduzećima sam sistem odavno je ukazano, potpuno je pogrešan pa u svakom ima više administracije nego radnika koji obavljaju samu delatnost preduzeća. Ipak ta situacija dovela je do prave jagme za radnim mestima. Političke podele i kvote jasno sdruge strane definišu ko se u njima i kada , a pre svega na koji način, može zaposliti. Problem stvara ograničenje zapošljavanja koje je definisano zakonom inače bi pitanje je, do sada u javnim preduzećima imali mnogo više zaposlenih.
Sigurnost zarade, povlastice i prekovremeni sati, pa i sama lakoća posla svakako opredeljuju mnoge da put do zaposlenja traže preko partijske knjižice. U privatnom sektoru partijska knjižica ne igra nikakvu ulogu, traži se znanje, rad i želja za učenjem posla i savladavanjem radnih zadataka. Razlike su uostalom više nego poznate i očigledne.
Dok škole čuvaju radna mesta svojih zaposlenih organizujući obrazovne profile prema njima, a ne prema zahtevima tržišta logično je da svake godine imamo na tržištu rada sve više i više nepotrebnih kadrova.
Zanimljiv je i podatak da su se na sezonske radove u valjevskom kraju javljali ljudi sa juga Srbije dok je veoma mali broj Valjevaca bio zainteresovan za branje maline, jagode, šljive.
Kako se ponuda u smislu profila radne snage ne menja i njihova struktura ne dovodi u pitanje, a tržište ističe sve veću potražnju za izmenama jasno je da ukoliko se nešto ne promeni situacija će biti još gora nego što je sada.
S.V.