Za priču o zatvorenom bazenu u Valjevu Šekspir je odavno dao naslov rekavši „Mnogo buke ni oko čega“. Na izgradnji zatvorenog bazena insistirali su mnogi smatrajući da bez obzira na visoku cenu ulaganja Valjevo ima takvu potrebu. Ali , ali…ko se još kupa zimi?!
“Prosto je sramota da grad veličine Valjeva nema zatvoreni bazen“! Odluka je doneta da u Petnici bude podignut balon po ugledu na mnoge druge gradove, što opet nije bilo jeftino. U postavljanje balona uloženo je 28 miliona dinara. Izgradnja novog objekta zatvorenog bazena po tadašnjim procenama trebalo je da košta do 10 miliona evra.
I niko baš niko ne doseća se devize koja u Valjevu postoji da se u mesecima koji imaju slovo R u nazivu ne sedi ni na betonu, a kamoli da se okupaš pa izadješ napolje!
Po ovom pitanju politički takmaci u Valjevu podigli su mnogo buke. Optuživalo se i izražavala zabrinutost dok zapravo niko od aktera nije u obzir uzimao valjevsku ćudljivost po pitanju kupanja zimi. Ali ideja da imamo zatvoreni bazen kao zgradu sa pratećim sadržajima jednostavno je zvučala dobro. Što da ne?
Sada ako biste upitali bilo kog od tadašnjih aktera rekli bi Vam ono što neformalno i govore :
-Trebalo je prvo studiju uraditi o poseti.
-Dobro je pa nismo započeli još neki megalomanski objekat.
-Skuplja dara nego mera.
Samo podizanje balona pratila je opet buka koja je svoju kulminaciju imala kada je zbog jakog nevremena uprava odlučila da se tek podignuti balon spusti, a opet oni što su bili nedefinisano Za objasnili da je pao. Jao pao!
Pao ili spušten koaliciono neutralni tada su poručili : Ako je i pao , ponovo će ustati!
To se i dogodilo, balon je ponovo podignut i počeo sa radom.
Sve je isto samo njega nema! Što će reći sve spremno , ugrejano, doterano, ali nema kupača.
U Valjevu muk. Niko ne bi mnogo da komentariše jer kako naterati nekog da se kupa zimi kad je logično kupa se leti kad se čovek znoji i hoće da se rashladi, a ne zimi kad si se sav smrzo!
Jedino zadovoljni vaterpolisti i plivači koji su konačno dobili besplatno korišćenje bazena zimi. Procenat sportista vodenih sportova u Valjevu na nivou je statističke greške u odnosu na broj gradjana koji bi trebalo da je u bazenu. Ali zima, ko će zimi…
Ipak preznojavanje je počelo. Do tačke znojenja stigla je uprava UFK Valis kad je izračunala da im treba 5,5 miliona da zagreju bazen. Prihod 100 000 , rashod 5,5 miliona. I bez 50 evra za knjigovodju, jasno je negde smo se za..petljali.
U Valjevu more neplivača!
Deca hoće, ali škole ne mogu. Nije zgodno treba platiti naknadno profesoru, a šta će učiteljica kad u pravilniku i kolektivnom sporazumu nije napisano da ima dnevnicu extra kad se deca vode na bazen? Računica prosta, nema para jer da ima odmah ne bi bilo bitno da li je kolektivni sporazum to predvideo i odgvornost bi bila manja. Cena?
Kesu dreši grad ponovo!
Izdvaja 900 000 dinara za pilot projekat i deca drugih razreda pravac na bazen. Tugaljivo gledaju trećaci i ostali. Što oni ne bi imali jedan čas fizičkog u bazenu? Ko im je kriv što se nisu rodili kad je trebalo!
Kad se sve podvuče i sabere do 2000 karata se proda za jednu sezonu. Opet množimo 2000 sa 250 dinara cirka pola miliona. Koliko košta sezona – 5,5 miliona. Onih pola smo nadoknadili , a šta ćemo za preostalih pet?
Direktor UFK Valis na TV lepo kaže: Kad bi jednom došli i videli šta sve tamo ima , kako smo sve opremili gradjani bi došli opet!
Ih došli? Možda gradjani Petnice jer iz Valjeva se obično dovezu. Jer u Valjevu gde je dva automobila po gradjaninu i 250 taksista na ulici , a drive time 15 min, jasno je niko ne ide peške. Za peške se plati teretana pa na traku!
Gradjani platili 28 miliona, platili 900 000 dinara, plaćaju 5,5 miliona , plaćaju kartu od 250 dinara.
I šta? Ništa! Tako je – kako je ! Ili što bi Pavle Vujisić u filmu „Otac na službenom putu rekao : „Drugi jebu, a ti se Muzafere kupaj!“
S.V.