Studio se bavi kulturom, a ne politikom

imageMića Trnavac: „Internacionalni umetnički studio je ustanova koja se bavi kulturom, a ne politikom i to su političari do sada razumeli!"

Povodom značajnog jubileja 20 godina postojanja Internacionalnog umetničkog studija, idejni tvorac ove ustanove kulture, akademski slikar Radovan Trnavac Mića, bio je gost nacionalnog australijskog radija SBS, koji je deo poznate mreže SBS (Special Broadcasting Service). Radio SBS, koji se emituje na 74 jezika i pokriva teritoriju celog australijskog kontinenta, preneo je trinaestominutni intervju sa našim slikarom, koji je bio posvećen ne samo obeležavanju dve decenije postojanja i rada Studija, već i „jubilarnoj" izložbi, saradnji sa Ambasadom Australije u Beogradu, kao i pitanjem dugogodišnjeg opstanka Studija uprkos veoma teškim vremenima za kulturu u Srbiji.

„Nije bilo lako prethodnih dvadeset godina. Mi smo uspeli u tome jer smo napravili saradnju sa kulturnim institucijama širom sveta i ambasadama i ministarstvima kulture. Ja sam čovek koji se isključivo bavi kulturom i umetnošću, politika me uopšte ne interesuje. Zagovornik sam da umetnost ne može da pripada političkoj opciji. Uporno se trudim da to objasnim ljudima koji se bave politikom i za divno čudo u Valjevu su za to imali razumevanje prethodnih 20 godina. Mi se kao ustanova bavimo kulturom, ne bavimo se politikom, ne pripadamo političkim partijama, što su očigledno ljudi iz politike do sada razumeli", rekao je Mića Trnavac.

U intervjuu koji je za SBS radio vodio novinar Hranislav Nikolić, Trnavac je istakao da „kultura i umetnost jednog naroda isključivo pripadaju tom narodu, a ne političkim institucijama i određenim grupacijama". „To je narodna stvar. Kultura i umetnost kao divna prezentacija jedne nacije i jednog naroda itekako pripadaju narodu i ne mogu nikako biti politički obojeni. Potom, pripadaju i ostalom delu sveta i na taj način se ljudi spajaju", naglasio je Trnavac.

Za dve decenije postojanja u Internacionalnom studiju izlagalo je preko 300 umetnika sa svih meridijana. Prikupljena je kolekcija koja broji 232 umetnička dela i to je sigurno jedna od najznačajnijih kolekcija savremenog internacionalnog stvaralaštva na Balkanu.
Na pitanje voditelja da se priseti neke od izložbi, Trnavac nije želeo nijednu posebno da izdvoji, jer su mu sve podjednako bile značajne, kao i da smatra da je Studio omogućio „dovoljno informacija ljudima koji vole umetnost".
Voditelj i sagovornik intervjua osvrnuli su se i na postavku „jubilarne izložbe", u okviru koje publika može da vidi i umetničko delo čiji je autor aboridžinska umetnica iz Australije Selina Numina. To njeno delo selektovano za „jubilarnu postavku", poklonjeno je Studiju 2010. godine posle izložbe „Aboridžinska umetnost", koju je otvorila tadašnja ambasadorka Australije u Beogradu gospođa Helena Stadert, sa kojom je, kako je istakao Trnavac, Studio imao izuzetnu saradnju.
Galerista iz Australije, gospodin Teri Katklif i tadašnja ambasadorka Australije u Beogradu gospođa Helena Stadert
Govoreći da je do sada bilo četiri izložbe umetnika iz Australije i da je ovdašnja publika, zahvaljujući tim izložbama u Studiju, imala priliku da vidi australijsku umetnost od domorodačke, preko klasične do postmoderne umetnosti, Mića Trnavac je istakao da je izložba Aboridžina izazvala veliko interesovanje publike, da je produžavana čak dva puta i da je svakako bila kulturni događaj godine.

„Za pripremu te izložbe smo imali problem što niko nije hteo da osigura slike Aboridžina, jer se inače umetnička dela aboridžinskih umetnika u Njujorku prodaju za više od 100.000 dolara. Zamislite sad situaciju u kojoj vi imate 18 aboridžinskih umetnika i treba da osigurate više od dvadeset njihovih slika! Ko to može u Srbiji? Galerista iz Australije, gospodin Teri Katklif je prihvatio tu odgovornost na sebe i zahvaljujući njemu smo imali tako vrednu i značajnu izložbu u Valjevu, Srbiji i Evropi", kazao je Trnavac.
On je prilikom ovog intervjua rekao da ima iskrenu želju da u Studiju bude otvorena izložba američkih indijanaca, ali da je za sada dosta poteškoća koje moraju da se reše da bi se ta ideja realizovala.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.