Od 12. avgusta 2016 godine traje priča ili se na nju u medjuvremenu zaboravilo, o memorijalnom parku, Aleji velikana ili najboljem rešenju za prostor na kome je sahranjen slikar Ljuba Popović. U avgustu ove godine biće dakle dve godine bez rešenja za ovaj prostor.
U trenutku smrti slikara Ljube Popovića grad je oformio radno telo koje je donelo odluku o mestu na kom će slikar biti sahranjen. Pored činjenice uvažavanja njegovog dela stajala je i vrlo važna činjenica da se radi o čoveku koji je proglašen počasnim Valjevcem. Odluka je doneta da grad iskoristi prostor koji već poseduje i Ljuba Popović je sahranjen u Brdjanima nedaleko od svoje kuće.
Slikar Popović imao je želju da bude sahranjen u porti valjevske crkve, ali to vladika Milutin nije odobrio. Uz glasanje izabrano je mesto sa idejom da tu bude izgradjena I oformljena Aleja velikana. Na ovu odluku par meseci nakon sahrane burno su reagovali meštani Brdjana tvrdeći u dopisu gradu I Skupštini da bi bili vrlo uznemireni ukoliko bi se tu oformila Aleja. Na sednici Skupštine od Aleje došlo se do Memorijalnog groblja pa na kraju do Memorijalnog parka. Skupština je tada donela odluku da bude raspisan konkurs za izbor najboljeg arhitektonskog rešenja kako bi nakon toga bila doneta konačna odluka o tome šta će na tom prostoru zaista biti.
Koliko se tada moglo čuti, Skupština je bila najbliža odluci da na tom prostoru niko više ne bude sahranjen , a da se prostor uredi kao park koji uključuje jedno već postojeće grobno mesto .
Ishod konkursa nikada nikada nije bio na dnevnom redu Skupštine. Do sada je koliko je bilo vidljivo iz izveštaja o izvršenju budžeta sa pozicije tekuće budžetske rezerve isplaćeno 250 000 dinara za geodetske usluge vezane za sam teren, odnosno parcelu.
Rešenja još nema, ali je zanimljivo da je cela priča u jednom trenutku dobila ozbiljnu političku konotaciju koja je bila potpuno bespotrebna. Radno telo donelo je odluku kakvu je donelo, a mnogi od članova sada tvrde da je bila pogrešna. Na pitanje zašto su pak tada glasali,odgovor uglavnom glasi da je to bila odluka njegovih prijatelja. “ Razmatralo se nekoliko opcija tada, nekoliko lokacija. Kada je otpala mogućnost da mu se ispuni želja o mestu sahranjivanja dosta toga je predlagano. Najglasniji u odabiru I predlogu da to bude ovo mesto gde I jeste sahranjen bili su Dušan Mihailović I Slobodan Djukić kao njegovi najbliži prijatelji. Bilo je tu još ljudi koji su to podržavali , a onda su se pravili nemi kad su Brdjanci napisali peticiju”, kaže izvor Vamedie inače jedan od članova pomenutog radnog tela.
Odluku o izboru mesta donela je posebna komisija ili radno telo ili Organizacioni odbor u kome su bili:
Predsednik – dr Slobodan Gvozdenović, gradonačelnik
Zamenik predsednika – mr Dragan Jeremić, zamenik gradonačelnika
Članovi:
Božidar Perović- Gnjeca, sportista
Borko Aleksić, šef kabineta gradonačelnika
Branko Kukić, književnik
Dr Vojislav Andrić, direktor Valjevske gimnazije i predsednik UO Moderne galerije
Mr Vojislav Jovanović, bivši načelnik Okruga
Vladika Milutin
Dušan Jovanović, direktor Moderne galerije Valjevo
Dušan Mihajlović, bivši ministar unutrašnjih poslova
Dušan Savić, sportista
Dr Zoran Živković, šef odborničke grupe SPS
Dr Zorica Jocić, šef odborničke grupe SNS
Ivan Ćurković, sportista
Dr Ljubomir Ranković, protođakon
Matija Bećković, književnik
Mihailo Đoković Tikalo, slikar
Milenko Radović, književnik
Milomir Minić, bivši predsednik Vlade Republike Srbije
Milorad Ilić, predsednik Skupštine grada Valjeva
Miroljub Obradović, advokat
Moma Pavlović, književni kritičar
Nikola Kusovac, likovni kritičar
Nikola Mirkov, RTS
Olivera Nikolić, dekan Poslovnog fakulteta Valjevo
Petar Pajić, književnik
Radovan Beli Marković, književnik
Saša Simić, pomoćnik gradonačelnika
Stanko Terzić, pomoćnik gradonačelnika
Protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije
Slavica Rakić, nekadašnji predsednik UO MG
Slobodan Đukić, bivši gradonačelnik
Slobodan Lazić, sportista
Slobodan Raković, novinar
Stanko Ješić, nekadašnji predsednik UO MG
Pomenuti prostor održava koliko može JKP Vidrak, a do sada je vidjeno da gradjani koji su u peticiji tvrdili da su uznemireni tu bacaju smeće, neki su pak bili toliko uznemireni da su pored groba pekli prase o čemu svedoče fotografije koje su tada nastale.
Bilo kako bilo, dok je života biće I smrti, a zakon je prilično tu stvari uredio po pitanju sahranjivanja I grobnih mesta. U ovoj situaciji koju grad ima možda ne bi bilo loše razmisliti o konačnom uredjenju tog prostora. Da li će tu biti manja crkva, staklena crkva, krst postojeći ili neki drugi , klupe za sedenje ,korpe za smeće , cveće, drveće I staze manje je bitno. Kako god da bude uredjeno biće sigurno bolje nego sada.
S.V.