Turska garderoba preplavila je rafove prodavnica I butika, to nije slučaj samo u Srbiji. Valjevo je nekada imalo ozbiljnu proizvodju garderobe, ali je privatizacijom potpuno uništena. Brojni radnici nekadašnjeg “Uzora”, mahom žene, ostale su na birou rada.
Kada kupujete garderobu pogledajte robnu marku. Na najvećem broju pronaći ćete da je proizvodjač Turska. U Valjevu je I kineska garderoba dominantna. Razlog tome jesu niske cene I njihova pristupačnost velikom broju potrošača. U Valjevu mnogi ne znaju da se I zvučni brendovi poput Legend-a I PS-a šiju u Srbiji. Ali ništa se ne šije u Valjevu izuzev čarapa, Valy. A nekada smo imali najbolje krojače I šnajdere .
Fabrika koja je zapošljavala 680 radnika na dan 27.12.2002. godine , po podacima Agencije za privatizaciju, potpuno je nestala. Modna konfekcija “Uzor” privatizovana je krajem 2002. godine tačnije 30.12.2002. Procenjena vrednost bila je oko 18 miliona dinara , ali se na prvoj aukciji nije pojavio nijedan zainteresovani kupac. Na drugoj aukciji “Uzor je kupila supruga dotadašnjeg direktora Predraga Savića, Ljiljana Savić za 31 milion dinara što je u to vreme iznosilo blizu million maraka.Agencija je odredila da iznos depozita bude 4.950.000,00 din, a da svaka rata bude plaćana u iznosu od 5.166.667,00 din. Po potpisanom ugovoru u Agenciji za privatizaciju obaveza investiranja iznosila je 5.835.000,00 din. Javnost su tada potresale I informacije da je novac za kupovinu “Uzora” obezbedjen nerealnom procenom vrednosti livade nadomak grada u vlasništvu Savićeve.
Preduzeće je dobilo novo ime “Minsa”, a bivši direktor Predrag Savić inače visoki funkcioner JUL-a , tačnije član Direkcije partije Mire Marković pa I republički poslanik (1997-2000) izjavio je tada da se više neće baviti politikom nego će biti biznismen.
Prvi od biznismenskih poteza Savića bio je da na biro rada pošalje 68 radnica. Počele su serije tužbi, ubrzo serije štrajkova, protesta ispred preduzeća, ali I u krugu firme. Boljitka za ovo preduzeće nije bilo, postalo je jasno onog dana kada je Agencija za privatizaciju u nadzoru “Minse” konstatovala da je kupac ispunio I ispunjava ugovorom preuzete obaveze.
Na žalost, nije bilo dobra za zaposlene pa je mučna saga o Mondnoj konfekcji “Uzor” praktično rešena 28. decembra 2012. godine uvodjenjem u stečaj. Nekadašnji pogoni i magacini „Uzora“ postali su poslovni prostor, proizvodnja je ugašena, a radnici su nezaposleni.
Deo imovine privatizovane konfekcije „Minsa“, nekadašnji „Uzor“, prodat je valjevskim preduzećima „Kong komerc“ i „Četnik“, kao i Zoranu Tadiću iz Valjeva za oko 44 miliona dinara, prenela je tada agencija Beta.
Nešto kasnije javnim nadmetanjem su 16. avgusta prodati proizvodna hala sa opremom i zalihama, magacin i upravna zgrada u Karađorđevoj 120, kao i objekat na placu od 20 ari u selu Popučke kod Valjeva.
I tako, došli smo do toga da nekada vredne radnice “Uzora” sada čekaju penzije. Mnoge od njih okušale su sreću u malim šnajderskim salonima I radnjama, mnoge su se bavile nekim drugim poslom, a kući polako za mašinom šile kako bi dopunile kućni budžet.
Bilo kako bilo, ovo je kažu vreme brendova. Za kvalitetan proizvod potreban je dobar dizajner, kvalitetan materijal I opet ne može bez mašine za šivenje I nekog ko to dobro zna da radi. Ne može se reći da od blizu hiljadu žena koje su prošle kroz Uzor, Valjevo nije imalo odličnu bazu ili osnov za to.
S.V.