U 2018. godini JKP Toplana će pristupiti izradi projekata kojima će se omogućiti korišćenje komprimovanog prirodnog gasa i izvršiti priprema za prelazak na zamenu mazuta biomasom.
Medju investicijama koje JKP Toplana predvidja za ovu godinu najvažnija je svakako ona koja se odnosi na smanjenje aerozagadjenja u gradu. Tačnije na prelazak sa mazuta na biomasu.“U pitanju su projekti koji bi definisali neke investicije koje su moguće čak i u ovoj godini. Tu prvenstveno mislim na izradu projektne dokumentacije za delimičnu zamenu mazuta drvnom biomasom. Planiramo da u ovoj godini uradimo taj projekat. Planiramo da se u ovoj godini uradi takodje projekat zamene dela energenta u smislu prelaska na sagorevanje prirodnog komprimovanog gasa. Obe aktivnosti su usmerene na zamenu mazuta kao energenta stim da se očekuje da projektna dokumentacija za komprimovani gas bude uradjena za 3 do 4 meseca tako da postoji mogućnost da u toku van sezone svi radovi mogu biti završeni i u sledećoj sezoni da krenemo sa kotlom od 30 megavata modifikovanim za komprimovani gas“, objašnjava Zoran Stepanović direktor Toplane.
Predvdijeno je da komprimovani gas stiže u Toplanu trejlerima od po 12 000 kubnih metara. Stepanović navodi da je proračun da bi u danu kada je temperatura oko nule bile potrebne tri takve cisterne. „ Toplana poseduje taj kotao od 30 megavata koji ima gorionik koji je predvidjen za sagorevanje i mazuta i prirodnog gasa. Potrebno je da se uradi mernoregulaciona staniva koja služi za smanjenje pritiska gaza koji dolazi trejlerima. Grubo rečeno 12000 kubnih metara je ekvivalent oko 9 tona mazuta. Sada mazut stiže u cisternama od po 25 tona. Da bi zamenili jednu cisternu mazuta potrebne su nam tri cisterne gasa. Cisterne se dovoze i ostavljaju i praksa je da dve cisterne budu tu sve vreme u Toplani“, kaže Stepanović. Po njegovim rečima ideja je da se u narednim godinu do dve dana uradi prelazak sa mazuta na sečku, izgradnja novog postrojenja sa 9 megavata. „Taj kotao na sečku bi radio tokom cele grejne sezone , arazlika bi se pokrivala komprimovanim prirodnim gasom i to se odnosi na deo opterečenja koji ovaj kotao ne može da pokrije. Takodje bi ostao kotao od 50 megavata kao rezerva biomasi i komprimovanom gasu“, objašnjava Stepanović.
Prelazak na korišćenje komprimovanog gasa neće usloviti niže cene.
„ To neće uticati na cenu jer jeste cena nešto niža , ali je potrošnja veća pa se očekuje da to bude praktično na istom. Komprimovani prirodni gas, njegovo korišćenje nema za cilj da snizi cenu već da smanji aerozagadjenje. Prelazak na sečku već donosi smanjenje cene grejanja. Sečka i komprimovani prirodni gas, u toj kombinaciji imaćemo niže cene i nadamo se povećati broj korisnika Toplane i naravno smanjiti aerozagadjenje u velikoj meri“, zaključuje direktor Stepanović.
S.V