Sveti Jovan Krstitelj slavi se 7. januara po julijanskom kalendaru (20. januara po gregorijanskom kalendaru). Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po svom tragičnom izlasku iz svoga života.
Jovanova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, pa je Crkva od davnina, dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka.
Priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhierej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu.
Po broju svečara, Jovanjdan je četvrta slava u Srbiji.