Dom zdravlja Valjevo jedan je od 17 u Srbiji u kojima se od 2013. godine sprovode organizovani preventivni pregledi na rak grlića materice u okviru nacionalnog skrininga. U 2017. godine skriningom su bila obuhvaćene žene od 1966-1973. godišta: pozvano je 3036 žena, a odazvalo se njih 962, kod kojih je urađen Papanikolau test.
Na konferenciji za novinare povodom Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice dr Ivana Rakić, ginekolog Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja, iznela je rezultate skrininga u protekloj godini.
-Od žena koje su odazvale njih 833 je imalo normalne rezultate, a 86 je bilo pozitivno: na intraepitelne lezije neodređenog tipa „askus“ i „askus ejdž“ 39 i na „agus“ 33, blaži stepen oštećenja otkriven je kod 13 žena, visok stepen (prekancerozna lezija) kod 4, a karcinom „in situ“ (pojava raka u površinskom delu ćelija grlića materice) kod jedne. Urađene su 64 biopsije. Ove godine biće obuhvaćeno duplo više godišta, od 1954-1961. i od 1976-1993. Ne možemo se pohvaliti odzivom pacijentkinja jer na preventivni pregled dođe petina žena od broja upućenih poziva, kada sumiramo sve ove godine. Pozivamo ih da dođu na preventivne preglede jer ranim otkrivanjem promena na grliću veći je procenat izlečenja i spašavanja života. Ako se otkrije na vreme potpuno je izlečiv. Ovaj kancer obuvata 16 odsto od svih ginekoloških kancera ali je njegova progresija spora: od prve promene do nastanka površinskog karcionoma može proći od 5 do 20 godina. Za to vreme može se uraditi skrining i sprečiti razvoj invazivnog karcinoma. Žene koje jednom u tri godine urade skrining dest puta smanjuju rizik od razvijanja karcionoma grlića materice.
Dr Rakić je navela i faktori koji mogu dovesti do nastanka raka grlića materice. Među najznačajinijima su kasna prva menstruacija, rana prva trudnoća, veliki broj porođaja i pobačaja, a najveća povezanost je sa infekcijom humanim papiloma virusom (HPV). Utvrđeno je DNK analizom da kod 90 odsto žena zaraženih HPV-om, koje imaju neoplazije grlića materice, direktan je uzročnik taj virus. Takođe utiču i socioekonomski status i etničko poreklo, gde sociokulturološke navike imaju znatan uticaj na seksualne navike i reproduktivne karakteristike. Kod upotreba hormonskih preparata postoje oprečna mišljenja, smatra se da dugotrajna upotreba oralne kontracepcije predstavlja faktor rizika. Pravilna ishrana i fizička aktivnost smanjuju rizik, dok porodična anamneza takođe ima uticaja.
-Služba za zdravstvenu zaštitu žena trenutno ima samo tri lekara (dva su trenutno na specijalizaciji iz ginekologije), a broj pregleda je povećan, tako da pozivam sugrađanke na strpljenje i razumevanje. Istovremeno podvlačim da treba da se odazovu na skrining, zakazaćemo im termin i sve će biti pregledane. Želim da istaknem da je planirano 15 centralizovanih laboratorija u Srbiji koje će čitati rezultate, a jedna od njih će biti Dom zdravlja Valjevo – za područje Šapca, Loznice i Valjeva, što je veliko priznanje za Službu za zdravstvenu zaštitu žena i celu ustanovu. Postojeća citološka laboratorija je dobro opremljena, u njoj rade dva obučena citologa i jedan citoskiner (postojeći lekari).
Srbija u Evropi zauzima treće mesto po učestalosti karcinoma grlića materice, ali prvo mesto u regionu u odnosu na bivše jugoslovenske republike. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut” svake godine se u proseku registruje 1200 novoobolelih žena od raka, dok svaka četvrta izgubi život.