Klanica Divci u Valjevu poslednjih godina beleži uspehe u poslovanju, proširujući svoj asortiman proizvoda . Ipak, valjevski kraj nema resursa u stočnom fondu koji mogu da podmire potrebe prerade pa meso u živom u valjevsku Klanicu stiže iz svih delova Srbije. Umesto u valjevskom kraju prošle godine 7 miliona evra završilo u drugim delovima Srbije.
Preduzeće „Darovi prirode doo” je 2012. godine prvi put ušlo u jedan oblik kooperacije sa Klanicom Divci koja je tada poslovala u okviru Lutra grupe da bi 2014. godine „Darovi prirode „ i kupili Klanicu Divci u tom trenutku iz stečaja. „ Od tog trenutka kreće naš ozbiljniji uspon i naredne godine smo iskoristili za vraćanje na tržište i vraćanje praktično ugleda imenu koje je u tom trenutku bilo poljuljano. Te 2015. godine ušli smo u jednu ozbiljniju investiciju počeli smo izvoz za zemlje Trećeg sveta što podrazumeva zemlje koje nisu u EU i Rusiju.Naredne godine već smo realizovali izvoz ka BiH i stabilizovali poslovanje”, kaže Milutin Djurović vlasnik i direktor Klanice.
Ovo preduzeće sada već ima 36 zaposlenih , a prethodne godine počela je i prerada mesa. „Ta oprema je već bila instalirana ovde i u pitanju su trajne preradjevine od mesa, govedje pršute i dominantno proizvodi od govedjeg i junećeg mesa. Imamo konsultante iz inostranstva i taj program je zaživeo , reakcije tržišta su odlične. Na samom kraju prošle godine počelo je interesovanje Turske za govedje meso, saradnja sa državom i mi smo bili uključeni u taj državni program . Mi smo na kraju postali jedina klanica koja je potpisala ugovor za izvoz mesa u Tursku. I prvi kamioni su već otišli”, navodi Djurović.
Uspon od gotovo propalog preduzeća koje je došlo do stečaja iz godine u godinu obeležavale su odredjene investicije i povećanje obima proizvodnje pa je Klanica Divci danas vrlo uspešno preduzeće koje ima u planu da svoje kapacitete i dalje proširuje, a očekivanja su da će i ove godine tržištu biti isporučeno oko 6 500 komada krupne stoke. „ To je posao vredan oko 7 miliona evra samo na domaćem tržištu kada govorimo o svežem mesu, a očekujemo oko milion evra prihoda od preradjevina. Na žalost mnogo novca trošimo za dovoz stoke u Valjevo jer u valjevu nemamo dobar izbor sirovina . Stočni fond u valjevskom kraju je takav da ne može da zadovoljni ni ovu klanicu , a kamoli neke druge koje ovde postoje .I u tom smislu sam predlagao i diskutovao sa lokanom samoupravom na koji način da vratimo nu valjevski kraj nekadašnji stočni fond i koji su to podsticaji da tako nešto postignemo. Mi umesto da 6 ili 7 miliona evra potrošimo u valjevskom kraju mi kupujemo stoku po Srbiji jer je ovde nema. Mi ne možemo da kupimo od seljaka i farmi i tako diretkno podstaknemo stočni fond. Najmanje kupujemo ovde jer nema resursa. Moj predlog lokalnoj samoupravi bio je da zajednički pomognemo porast broja grla. Vrlo otvoreno sam govorio o našoj proizvodnji i našim ugovorima o kapacitetima”, kaže Djurović.
Grad valjevo ove godine u ruralni razvoj ulaže 30 miliona , ali ova sredstva nisu namenjena samo za podizanje stočnog fonda. Valjevo kao i drugi gradovi uglavnom je okrenuto ka Republici i ministarstvu poljoprivrede kada su u pitanju konkretni i specijalizovani programi.
„Evo tu smo , radimo puno , isporučujemo i u Srbiji i u inostranstvu i naš je interes da kupujemo ovde od valjevskih uzgajivača. Spremni smo da sa gradom učestvujemo u tim podsticajima , samostalno ne možemo mnogo”, navodi Milutin Djurović.
Za posetu Kineza pre par godina Valjevu Djurović navodi da su zahetvi bili prilično nerealni jer su oni tražili kontejner mesa dnevno iz Srbije, ali Srbija to ne može . Da je to nemoguće svedoči i podatak da je Srbija sa 2 miliona komada krupne stoke osamdesetih godina spala na 800 000 komada što je podatak iz prošle godine. „ Ne znam odakle ideja da mi to uopšte možemo. Mi moramo najpre da se pozabavimo stočarstvom na pravi način pa tek onda da diskutujemo na temu tako velikog izvoza. Nije problem u svetu prodati srpsku junetinu mi imamo u svetu kvotu za izvoz junećeg mesa koju ne ispunjavamo ni 5%. Pogledajte Italiju gde je srpski baby beef i dalje jako cenjen.Hrvati su tu kroz svoje programe razvoja stočarstva preuzeli veliki deo medjutim ni oni ne mogu da izadju na kraj sa potrebama Italije koliko to ona traži. Imate najveće srpske klaničare koji imaju mogućnost da rade sa tovom , ali i oni se udružuju po dvojica , trojica da bi napakovali jedan kamion takvog mesa za Italiju jer taj tov ima svoje specifičnosti. Sve što ulažemo ovde u stočarstvu je iz dinara , a sve što realizujemo iz izvoza je u evrima to je velika šansa Srbije . To je šansa za razvoj i ovog kraja jer sada mi možemo ovde da otkupimo jako malo stoke. To nije ni u kom slučaju dovoljno. Zato isistiramo da se o tome diskutuje”, zaključuje Djurović.
Svako podizanje kapaciteta direktno je povezano sa povećanjem broja radnih mesta što je šansa za Valjevo i po pitanju zapošljavanja . Klanica Divci stoga je u ugovornom odnosu sa Poljiprivrednom školom u pogledu dualnog obrazovanja kako bi se kadrovi koje školuju i praktično obučili. Mnogi od njih sada su radnici ovog preduzeća.
Da je Klanica Divci velika šansa za Valjevo svedoči i podatak da po pitanju opremljenosti ona može na godišnjem nivou da otkupi i pripremi za tržište oko 14 000 komada krupne stoke , a trenutno posluje sa 6 000 komada. Prostor za širenje postoji , dobra preporuka u inostranstvu i samoj Srbiji takodje , poziv proizvodjačima da svoju stoku predaju klanici u Divcima je konstantan , ali za sada resursa nema dovoljno.
S.V.