Miloš Nastasić je 13. po redu počasni gradjanin grada Valjeva. Ovo zvanje nije dodeljeno dr Bošku Djukanoviću 2016. godine. Slučaj Djukanovića, bez obzira na to što nije poneo ovo zvanje ostaće upisan u istoriji grada Valjeva kao slučaj kada je politika pobedila i znanje i zvanje, a Valjevce obeležila zauvek.
Supština grada donela je odluku da se zvanje počasni gradjanin Grada Valjeva dodeli Matiji Nastasiću fudbaleru Šalkea koji je donirao 100 000 evra za rekonstrukciju dečijeg odeljenja u OB Valjevo. Ovaj predlog iznela je još prošle godine 17. marta odbornica DS-a Milka Erić Vasiljević pozvavši se na Miloša Teodosića i proceduru koja je primenjena u njegovom slučaju. Ipak predsedavajući Skupštinom smatrao je da treba ispoštovati postojeću prooceduru za podnošenje predloga pa je DS ove godine ponovo dala isti predlog. Odbornici su bili jednoglasni kao i prošle godine da Nastasić zaslužuje jedno ovakvo zvanje pa je na sednici u petak odluka doneta u punoj saglasnosti.
Odbornici nisu bili tako saglasni u slučaju najvećeg srpskog kardiohirurga koji je, možda na nesreću, potekao baš iz Valjeva, dr. Boška Djukanovića
Iako je u samom gradu gotovo nemoguće pronaći čoveka koji bi rekao da jedno takvo zvanje „počasni“ ne zaslužuje dr Boško Djukanović slučaj ili namera je htela da Djukanović pred kraj 2015. godine bude smenjen sa mesta direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Iako je bilo jasno da njegova smena nema veze sa njegovim znanjem i dokazanim radom, upravo ova činjenica bila je presudana u slučaju čuvenog doktora koji je ubrzo ušao u ozbiljnu polemiku, ali i prozivku sa tadašnjim premijerom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem. Već u februaru pristigao je predlog KK Metalac i VŠK da za počasnog gradjanina grada bude izabran upravo Djukanović.
Nastao je haos i metež. Potpuno suprotno onome što se moglo očekivati kada je dodela ovakvog zvanja u pitanju, a to je da se raspravlja o tome da li je predloženo lice zaslužilo takvo zvanje , situacija je celu priču preokrenula u pitanje: Da li je izbor dr Djukanovića zapravo suprotstvalljanje mišljenju premijera Vučića?
Najednom kao da su svi oboleli od amnezije, zaboravilo se na ugled koji je Valjevo dobilo zahvaljujući ovom kardiohirurgu ne samo u Srbiji već i u svetu. Zaboravilo se na sve one Valjevce, koji su zbog zdravstvenih problema dobili najbolju negu na Dedinju, zaboravilo se na brojne donacije koje je ovaj čovek obezbedio i gradu i udruženjima i sportu. U toj kolektivnoj amneziji svako u skupštinskoj Sali se plašio da bude i upitan po tom pitanju.
Valjevci su tada brojali dane do novih izbora i izvesno odboornicima SNS-a najpre nije padalo na pamet da se uopšte zadrže u Sali Skupštine na samom glasanju. Niko od tadašnjih odbornika nije izašao za govornicu i rekao protivargumente ovakvom predlogu. Djukanovića nisu obrukali Valjevci već oni koji su tada sedeli u Skupštini , oni koji su pledirali da u njoj sede nakon izbora i oni koji su već tada pokazali da je zvanje počasni gradjanin zapravo čista politička odluka ili što bi narod rekao: „Što je babi milo to joj se i snilo!“
Djukanović je na istim izborima podržao kandidata SPS-a za gradonačelnika Dragana Jeremića, koji je u Skupštini grada učinio sve da politika u ovom sučaju bude u drugom planu, ali bezuspešno.
“Ne znam zašto bi Vučić i ekipa imali strah od mene. Možda im se učinilo da mogu da naštetim njihovoj stranci. Poznajem mnogo ljudi, imam određeni rejting u narodu. I verovatno su to procenjivali. Znam da se prema meni sprovode određene mere. Mogu da kopaju šta hoće. Ja ih se ne plašim. Moj odgovor je: Neka dođu svi, i Vučić i svi iz SNS-a. Daću im svoju adresu u Valjevu i u Beogradu. Čekam ih! Samo, bojim se da ih nema dovoljno za mene!”, kazao je Đukanović nekoliko meseci kasnije iste godine za Nedeljnik.
I u ovoj izjavi dr Djukanović na prvo mesto stavio je svoju adresu u Valjevu iako je bilo jasno da bi pojedini „njegovi Valjevci“ da su mogli istu tu adresu najradije obrisali gumicom.
Uzalud su mediji, medju kojima i Vamedia ukazivali na zasluge ovog čoveka na njegove domete u struci pa čak i na činjenice da nije bitno samo zvanje već obraz , dr Boško Djukanović nije postao počasni gradjanin Valjeva.
Divili smo se Japancima kada su donirali 2,2 miliona evra za Dom za stare, divili smo im se kada su nam nakon poplave prvi pritekli u pomoć sa 1,1 milion evra za korito Kolubare, a Japanci ko Japanci poštujući moralna pravila i načela podsećali su nas da je to zbog pomoći koju je Valjevo svojevremeno uputilo njima. I svi opet amnezija, jer je valjda tako najlakše, zaboravljamo da je goste za koncert „Valjevo za Japan“ na kome su prikupljana sredstva koja su i poslata Japanu, obezbedio niko drugi do dr Djukanović.
Ali, možda će neke naredne generacije Valjevaca koje neće zavisiti od ideologije i doktrine niti patiti od amnezije jednom reći da je Valjevo imalo šta drugi nisu pa i da su njihovi preci pogrešili. Da je naneta velika nepravda time što je neko proglašen umesto počasnim gradjaninom narodnim neprijateljem. Da se amnezija u Srbiji briše rehabilitacijom svedoče stotine slučajeva poslednjih godina. Bez namere da potpisnik ovih redova pravi poredjenje sa istima u značenju i dr Djukanoviću daje svetački oreol , možemo li da se da podsetimo da su „narodni neprijatelji Ava Justin i Nikolaj Velimirović“ u jednom trenutku bili isto to. A sada?
Zato ne moraju naša deca, koja će takodje pisati istoriju Valjeva kao mi sada, da budu pametnija od nas, dovoljno je da budu bolji i veći ljudi.
Imena počasnih gradjana Grada Valjeva:
JOVAN MIŠKOVIĆ
(Negotin, 6. jul 1844 – Beograd, 20. oktobar 1908).
General. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 3/15. novembra 1899. godine.
DR ARIUS VAN TINHOVEN
Lekar ratni hirurg, Holanđanin iz Haga. Proglašen za počasnog građanina Valjeva pre početka Prvog svetskog rata.
ŽIVOJIN R. MIŠIĆ
(Struganik, 7. jul 1855 – Beograd, 20. januar 1921)
Vojskovođa. Proglašen za počasnog građanina Valjeva na Vidovdan 1915. godine.
DR VILIM TAUSIG
Lekar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva posle Prvog svetskog rata.
DR JORDAN STAJIĆ
27. januar 1878 – Beograd, 27. januar 1949)
Vojni lekar (sanitetski general). Proglašen za počasnog građanina Valjeva krajem decembra 1923. ili početkom januara 1924. godine.
VELIMIR VELJA POPOVIĆ
(Buljane, kod Paraćina, 1. mart 1886 – Sremska Mitrovica, jun 1951)
Pravnik, političar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva u vremenu oko 1934. godine
JOSIP BROZ TITO
(Kumrovec, 7. maj 1892 – Ljubljana, 4. maj 1980)
Proglašen za počasnog građanina Valjeva 27. aprila 1962. godione, povodom njegovog 70. rođendana.
DESANKA MAKSIMOVIĆ
(Rabrovica, 16. maj 1898 – Beograd, 11. februar 1993)
Pesnikinja. Proglašena za počasnog građanina Valjeva 29. aprila , pred njen 70. rođendan
SLOBODAN MILOŠEVIĆ
(Požarevac, 20. avgust 1941 – Hag, 11. mart 2006)
Političar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 25. aprila 1989. godine što do tada nigde nije bilo učinjeno. Tu odluku je njen donosilac, Skupština opštine Valjevo, poništila 24. novembra 2000. godine
LJUBA POPOVIĆ
(Tuzla, 14. oktobar 1934)
Slikar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 8. septembra 1989. godine.
ANATOLIJ EVGENOVIČ KARPOV
(Zlatoust, u Rusiji, 23. maj 1951)
Šahovski velemajstor. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 6. januara 2007. godine.
Sep 26, 2014 – Skupštine grada na zasedanju prihvatili su inicijativu da se košarkaškom reprezentativcu Milošu Teodosiću dodeli zvanje počasnog građanina Valjeva.