„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države.“
Danas, 12. marta 2018. godine se navršava 15 godina od ubista premijera Srbije Zorana Đinđića.Gradski odbor Demokratske stranke poziva sve poštovaoce Zorana Đinđića da prisustvuju parastosu u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice (stara crkva) u ponedeljak od 11.00 časova.
Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odveden u bolnicu gde je primenjen odgovarajuć postupak, ali je njegova smrt, ipak, proglašena jedan čas kasnije. Prema zvaničnom Vladinom saopštenju, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu. Njegov telohranitelj Milan Veruović je takođe bio teško ranjen u stomak od drugog hica.Oba metka je, snajperom, sa 130 metara udaljenosti, ispalio policijski specijalac Zvezdan Jovanović, sa prozora zgrade Zavoda za fotogrametriju.
U trenutku ubistva Djindjić, osnivač Demokratske stranke, obavljao je dužnost premijera Srbije. Njegova uloga u formiranju opozicije devedestih godina bila je nemerljiva. Poseban doprinos dao je u petooktobarskim promenama kada je sa vlasti zbačen Slobodan Milošević, u čijem je kasnijem isporučivanju Medjunarodnom sudu u Hagu takodje učestvovao.
Zoran Djindjić bio je nosilac proevropskih ideja sa jasnom težnjom utemeljenja demokratskih principa vladavine. Srbija ni 15 godina nakon njegovog ubistva nije članica EU.
Demokratska stranka je u medjuvremenu doživela nekoliko otcepjenja i raslojavanja, a brojni analitičari tvrde da tome nije uzrok odustajanje od ideja već liderstvo čelnih ljudi partije. Slomu ove stranke nakon pada sa vlasti 2012.godine doprinela je satanizacija od strane trenutno vodeće partije SNS-a.
O Zoranu Djindjiću ozbiljnom reformatoru čije ideje mnogi nisu razumeli rečeno je mnogo, a njegovi vatreni govori na brojnim opozicionim skupovima pa i kasnije na mestu premijera Srbije još uvek se pamte:
„Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.“
Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 02.02.1995.
Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.
Iz ekspozea dr Zorana Đinđića pred poslanicima u skupštini Republike Srbije, 24.01.2001.
Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju šansu kao zemlja i kao pojedinci, možda će imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali će ostati van igre.
Nedeljni telegraf, 07.08.2001.
Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrišiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.
Večernje novosti, 04.10.2001.
Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je onaj lekar koji vas uverava da ste u odličnom stanju, da operacija nije potrebna, da ćete ozdraviti pijući čajeve. Želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postoječih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.
Politika, 25.10.2001.
Đinđić je rođen u Bosanskom Šamcu (današnjem Šamcu), gradiću na obali Save u severnom delu Bosne i Hercegovine u sadašnjoj Republici Srpskoj a ondašnjoj FNRJ. Završio je Devetu gimnaziju u Beogradu, gde je njegov otac Dragomir premešten kao oficir JNA. Đinđić je studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, a paralelno je pohađao i predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije1979. je doktorirao na univerzitetu u Konstancu na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa
