Dok se Pivara bori da sačuva proizvodnju i 200 radnih mesta , deo valjevskog SNS-a plaća beogradske medije da u trenutku privatizacije Pivare urušavaju njen ugled. Shodno činjenicama , neko želi da 197 porodica ostane van posla i hleba.
Krajem prošle godine država je oglasila privatizaciju Valjevske pivare. U trenutku kada u Valjevu nema novih investitora pomisao da bi 197 radnika sa prosečnom zaradom od 50 000 dinara koliko ih trenutno radi u Pivari moglo da izgubi taj status ili bar jedan broj njih, sigurno nije ohrabrujuća. U sam process privatizacije niko ne sme da se meša jer postoje zakonom propisane procedure. Ipak činjenica da je Pivara u Valjevu osnovana još daleke 1860 godine s razlogom je dobar povod da se Pivara sačuva.
Ipak činjenica da Valjevska pivara ima dugu tradiciju postojanja I svakako tradiciju društvene odgovornosti prema gradau Valjevu , u ovom trenutku nije dovoljna struji SNS-a koja plaća beogradske medije kako bi iznosili loše informacije o Valjevskoj pivari.
Bez ovog preduzeća teško je zamisliti bilo koju gradsku svečnost I manifestaciju godinama unazad, teško je zamisliti bilo koju humanitarnu akciju , pomoć sportskim klubovima, udruženjima gradjana. Stotine radnika koji su prošli kroz ovo preduzeće I ostvarili svoje penzije o Valjevskoj pivari govore sve najbolje. Čak 197 zaposlenih trenutno u Pivari od svoje zarade izdržava svoje porodice.
Sve ovo nisu dovoljne reference da deo SNS-a shvati da plaćajući orkestriranu kampanju beogradskih medija u trenutku kada Pivari predstoji privatizacija nanose štetu Valjevu , nanose štetu Valjevcima. Primera radi u ime grada Valjeva gradonačelnik Slobodan Gvozdenović je 22. decembra prošle godine sa preduzećem za informisanje i marketing In Network solution doo Beograd potpisao ugovor o poslovnoj saradnji, kojim se beogradska firma obavezuje da emituje reklamni sadržaj u programu Radio Valjeva, Radio 96, i portalu info24.rs. Ista ova firma već danima putem pomenutih medija proziva pojedine gradske funkcionere pa I direktora Pivare Aleksandra Rajevca. Beogradskim medijima ustupljena je I zgrada Uprave kako bi na njoj postavili voje predajnike . Kako bi preko istih tih predajnika degradirali sve što je valjevsko , pa I valjevsko pivo I Pivaru.
Njih očito ne zanima da li će 197 zaposlenih ostati u preduzeću I na koji način će ostvariti svoje penzije ili otpremnine , od čega će se njihova deca školovati ili uopšte živeti . Bitno je da se uništi ono što nije po volji pa I ako bude kolateralne štete kao što je Valjevsko I 197 porodica.
Da li će Agencija za privatizaciju postaviti okvire za kupovinu ove fabrike koja je odgovarajuća za radnike još nije poznato , a šta će potencijalni kupci o fabrici misliti nakon orkestrirane kampanje još je manje poznato. Beogradskim medijima bitna je zarada I njih svakako ne zanima 197 zaposlenih , ali bi to bar trebala da bude briga SNS-a koji preko njihovih ledja pokušava da razreši svoje političke razmirice.
Koja je cena jednog radnika I radničke porodice? Zna li neko?
Sigurno znaju oni koji pošteno od svog rada žive , možda baš radeći u Pivari. I ko onda ima pravo da finansirajući Beograd ruši ono što je stub ovog društva? Jednostavna radnička porodica.
Koliko košta onda porodica u Valjevu I njihov život? Može li Beograd biti njihovim radom dovoljno plaćen?
Nije odgovor na ova pitanja u ciframa. Bar nije u Valjevu.