Ukoliko invalid Živko Ristić ne preda u sudsku pisarnicu dokaz o uplati takse , sud će mu zapleniti imovinu. Iako je uplata izvršena predaja dokaza pisarnici za Živka je nemoguća jer je invalid u kolicima, a za ulazak ne postoji rampa.
Iako su u više navrata do sada lica u invalidskim kolicima pokušavala da skrenu pažnju javnosti da su im mnoge institucije u gradu nedostupne zbog nepostojanja rampi . čini se da ovom pitanju nikada nije posvećena dovoljna pažnja. Jer da jeste naš sugradjanin Živko Ristić (56), vojni invalid u kolicima mogao bi da bez problema izmiri sve svoje obaveze prema sudu kao i svi ostali gradjani Valjeva. Ipak to bez rampe kojom bimu se omogućio pristup nije moguće.
Da je stvar vrlo ozbiljna pokazuje podatak da nakon plaćene sudske takse dokaz o uplati Ristić treba da dostavi u pisarnicu Višeg suda što je za njega u najmanju ruku nemoguća misija. Ipak ukoliko to ne učini sud će mu pleniti imovinu, a izvesno pleniteljima ne treba rampa da bi mogli da izvrše svoj posao.
Živko, ni manje ni više, već pune dve decenije vodi sudski spor sa EPS-om koji je počeo od toga da su oni tužili njega za dug za struju koji je nastao na njegovoj očevini u selu kod Ljubovije, pa se onda dokazalo da dug ne postoji jer je greškom ljubovijske Elektrodistribucije obračunat za pogrešan potrošački broj. EPS ga je, međutim, potom dužio za neplaćenu kamatu za period neplaćanja nepostojećeg duga, a onda i za bespravno priključenje, da bi konačno Živko tužio EPS za diskriminaciju i taj proces je u toku pred Višim sudom u Valjevu.
„Pošto u sud ne mogu da uđem, jer ne postoji rampa za moja kolica već fizička prepreka u vidu stepenica, na početku ovog poslednjeg procesa sam podneo zahteve Višem sudu i Ministarstvu pravde da mi omoguće da prisustvujem ročištima, na šta imam puno zakonsko pravo. Rešenje je pronađeno u tome što se ročišta po mojoj tužbi protiv EPS-a održavaju u prizemlju zgrade susednog Privrednog suda, gde mogu da nesmetano uđem kolicima. Problem je, međutim, što dokaze o uplati sudskih taksi moram da predam na pisarnici Višeg suda, u koji ne mogu da uđem,“ ispričao je Ristić novinarima koji su ga zatekli ispred stepenica suda.
Na njegovu adresu već je stiglo obaveštenje o prinudnoj naplati ukoliko dokaz sudu ne bude dostavljen, ali je osnovno potanje kako da to Ristić učini. On kaže da ovo nije prvi put da ima ovaj problem.“ Već sam imao isti problem, iako ja odmah po prispeću naloga ispoštujem svoju zakonsku obavezu i taksu uplatim tamo gde mogu da uđem kolicima. Dokaz o uplati, međutim, ne mogu da dostavim do pisarnice ni Višeg, kao i prošli put do pisarnice Osnovnog suda. Isped tog suda sam prošlog meseca bio dva sata, zaustavljao slučajne prolaznice i molio za uslugu, da papir o uplaćenoj sudskoj taksi predaju na pisarnicu. Isto to radim i sad“ kaže Ristić koji očito mora da se osloni na dobre ljude koji bi obavezu dostavljanja papira sudu mogli da izvrše umesto njega.
Kako Ristić navodi u Srbiji je duže od deset godina na snazi zakon koji obavezuje državne i javne institucije da urede ulaze tako da ih mogu koristiti osobe sa invaliditetom, ali se očito mnogi toga ne pridržavaju. Dok se očito zakon konačno ne počne poštovati Ristić će biti samo jedan od mnogih sugradjana koji može doći samo do stepenica i tu čekati samilost prolaznika.
S.V.