Svaka vlast treba da ima odredjene ciljeve kojima teži. Oni treba da budu sadržani u programskoj platformi koju je moguće pratiti i na osnovu nje utvrditi realne standarde za merljivost rada. Kod nas izgleda važi staro pravilo na „o-ruk“.
Zašto nešto nije uradjeno? Često je pitanje koje se može čuti. Ipak , veće je pitanje da li je bilo planirano da se uradi? Kada je planom predvidjen početak, a kada završetak? Šta je benefit za gradjane od uradjenog?
Sva ova pitanja najčešće izostaju jer je nekako i logično da se ocenjuje ono što se vidi.
Svake godine tokom usvajanja budžeta gradjanima se na odredjeni način približi plan za predstojeću godinu. Tu je donekle moguće videti šta su ciljevi u jednoj godini. Ipak svaka vlast ima četvorogodišnji mandat i za taj vremenski period trebalo bi da postoji odredjeni plan rada. Na osnovu predloga trebalo bi da bude formirana lista prioriteta u radu. Ipak vlast ko vlast, gradjanima se gotovo uvek i na svakom mestu u Srbiji obraća sa mnogo obećanja na samom početku koja imaju uopštena mesta, primera radi – Socijalna politika će biti vodjena sa akcentom na poboljšanje životnih uslova gradjana slabijeg materijalnog stanja. Bilo bi nelogično da je suprotno? Ali šta je zapravo rečeno? Socijalna politika biće poboljšana. Kako i na koji način , kojim programima , ko su realizatori i u kom vremenskom periodu?
Ili – Poboljšaćemo infrastrukturnu sliku grada- na koje segmente infrastrukture se to odnosi, kada, kojim resursima, na koji način, kako su definisani prioriteti?
Ali ove rečenice dobro zvuče u svakom predizbornom obećanju. Šta je realnost?
Kada je 2012. godine tadašnja vlast izašla sa Platformom razvoja Valjeva u naredne četiri godine mnogi su imali i šale na račun ovog dokumenta u verziji –Da li je to petogodišnji plan? Aludirajući pritom na vreme komunizma.Ako ideologiju ostavimo po strani, jer ovakvi planovi su normalna pojava u EU iako je tamo odvajkada kapitalizam na snazi, razumećemo da je pomenuta Platforma bila upravo plan rada predstavljen gradjanima. Konkretni ciljevi i konkretni potezi. Na izradi Platforme bili su angažovani predsednici Mesnih zajednica koji su dostavili zahteve gradjana, stručna lica poput inženjera, pravnika, predstavnici Udruženja gradjana, NVO i mnogi drugi.
Realizacija ovog dokumenta, koju je imao svaki odbornik u Skupštini, bio je dakle cilj te vlasti. Shodno situaciji poplava 2014. godine neki prioriteti su morali biti iznova utvrdjivani.
Sada nema platforme. Nema dokumenta koji bi neko mogao podići i reći : Gospodo draga, nešto ste preskočili , zašto?
Da li je to onda bolji način za funkcionisanje svih stvari u našoj zemlji? Ništa nismo zapisali, jer to se važi. A ono što smo obećali , e to može da bude, al ne mora da znači.
Nije Valjevo drugačije od drugih gradova u Srbiji. I tamo se odluke donose preko noći , iznenada, a najčešće su uslovljene delovanjem pojedinca: Asfalt do moje kuće, autobuska linija do moje kuće, tri sijalice za moju ulicu… itd. Na „o-ruk“ ćemo sigurno uraditi nešto, ako ništa drugo zadovoljićemo pojedince.
Ideja na „o-ruk“ na ovaj način zamenila je plan. Ideja na „o-ruk“ zamenila je cilj. Ona je nekako postala unutrašnja partijska stvar, a nisu svi gradjani članovi partije. Tu nastaje problem. To na „o-ruk“ praktično znači stihijski i vodi ka anarhiji. A hteli bismo u EU? Na ovaj način organizovani? Možda ipak da još malo sačekamo?
S.V.
Bonus:
“Na grani
Carinici stranci
kad na stranoj grani
ugledaju pasos moj
kao Indijanci otvore mi ranci
pa mi kazu, covek stoj
Da l’ si covek emigrant
il’ si mozda azilant
kako mislis da ces kod nas uci
ako te i pustimo
da li da ti verujem
da ces jednom ipak ici kuci….
Bajaga „