Po iznetim informacijama na sednici Skupštine nekadašnja Srbijanka može da se zaboravi kad je Grad Valjevo u pitanju. Iza ove fabrike ostala su samo sećanja, prazne hale I sudski sporovi.
Poslednja infromacija koja se mogla čuti u javnosti je da se čeka da sudske instance odluče da li će se u samom procesu Srbijanke suditi po bugarskim zakonima što traži tužena strana ili pak po ovdašnjim srpskim. Kako god se sudilo rešenje se blago rečeno I ne nazire.
Sada kada se ide u susret rodu raznom voću u valjevskom kraju , gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da smo imali jednu takvu fabriku koja je podmirivala potrebe ne samo valjevskog kraja već I šire u smislu prerade I otkupa voća. Bugarska kompanija Medija svjat iz Sofije je Srbijanku u restrukturiranju kupila u aprilu 2007. (za nepuna četiri miliona evra) kao najbolji ponuđač na aukciji i svu (kupljenu) imovinu prenela na novoosnovanu firmu Nova Srbijanka, koja nije pravni sledbenik Srbijanke.
Rasprodaja fabrike počela je odmah, a da praktično novi vlasnik nije za potrebe proizvodnje nije otkupio ni jedan jedini kilogram voća. Grad se praktično u priču vezanu za Srbijanku uključio sa informacijom da se radi I o prodaji zemljišta. Ugovorom i aneksima o kupoprodaji Društvenog preduzeća „Srbijanka“, između Agencije za privatizaciju i bugarske kompanije „Medija svjat“, te rešenjem tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu iz decembra 2007. godine nezakonito je prodato i otuđeno građevinsko zemljište sa infrastrukturom u krugu fabrike, bila je informacija koja se pojavila svojevremeno u javnosti. Odbor poverilaca DP Srbijanka tvrdio je, međutim, da je „s obzirom na to da zemljište (tog industrijsko-prehrambenog kombinata) ima karakter državne svojine na 80,65 odsto, odnosno društvene svojine na 19,5 odsto ono (zemljište) moralo je biti procenjeno, oglašeno za prodaju i naplaćeno po tržišnoj ceni i uknjiženo kao korisničko, a ne vlasničko pravo, što u konkretnom slučaju nije učinjeno“. Ukazano je i na propuste Agencije za privatizaciju, koja je sklapala kupoprodajni ugovor i dva aneksa o prodaji DP Srbijanka kompaniji Medija svjat iz Sofije, kao i tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu, koji je 20. decembra 2007. doneo rešenje o uknjižbi prava vlasništva nad spornom imovinom.
Za to vreme Nova Srbijanka sklopila je ugovore sa dve bugarske firme “New express finance” i “Storko trade” o prenosu vlasništva nad imovinom na ove dve kompanije.Stečajni dužniik zatražio je pravo ništavnosti pomenutog ugovora I prenosa. Pomenute dve bugarske firme, su podnele izlučni zahtev u stečajnom postupku koji je osporen i vodila se druga parnica po toj njihovoj tužbi. Ti predmeti su spojeni I to je jedini za sada poznati efekat.
Pored zemlje u staro gvoždje prodati su proizvodni pogoni, a kako su mediji s vremena na vreme izveštavalifabriku su pljačkali I lopovi koji do dan danas nisu uhvaćeni. U martu 2012.godine, valjevska policija je uhapsila Antona Valjova, direktora „Nove Srbijanke, koji ima dvojno državljanstvo, Rusije i Bugarske, osumnjičenog da je iako je znao da je firma postala nesposobna za plaćanje poreza, njenu imovinu prodao bugarskoj kompaniji „Nju ekspres finans“ za oko dva i po miliona evra. Time su poverioci oštećeni za više od 93 miliona evra. Posle ukidanja pritvora Valujev je napustio Srbiju. Šta je bilo dalje nije poznato.Ali je poznato da su u stečaju I “Srbijanka “ DP I “Nova Srbijanka” .
I tu bi valjda bio kraj celoj priči bar dok se sudstvo ne pokrene I procesi koji se vode ne dobiju svoj epilog. Kada će to biti? U Srbiji se bar to sigurno nikad ne zna.
Za Valjevo bi kako se čulo na sednici Skupštine najbolje bilo da oboli od kolektivne amnezije I da na pitanje vezano za visoke silose na ulazu u grad odgovara : “Nemamo pojma šta je to”.
Ali pojma sigurno imaju oni koji su u toj firmi ostvarili penziju, hranili od te plate svoje porodice pa I oni koji kad oberu voće ne znaju šta bi sa njim.
Osnovno je pitanje da li je Srbijanka zapravo upropašćena samo privatizacijom? Da li je njena propast počela ranije I da li je osnivanje nekih srodnih preduzeća doprinelo na svoj način urušavanju rada?
Ipak ako se složimo da živimo u Srbiji, moraćemo da se složimo I da je odgovornost poslednje na šta možemo računati.
S.V.