Valjevo Praznik rada 1.maj dočekuje sa 6000 nezaposlenih . Sam praznik više u Valjevu nije ono što je bio. Sa platama koje vuče javni sektor Valjevci će praznik obeležiti na svoj način. Neradni dani po državnom kalendaru su 1. i 2. maj.
Dani praznovanja opet su pred nama , a ovoga puta trebalo bi da se od rada odmorimo sećajući se borbe za prava radnika. Unašem gradu na evidenciji Filijale za zapošljavanje je blizu 6 000 nezaposlenih ipak to je samo broj onih koji su prijavljeni Filijali dok je za očekivati da i neprijavljenih ima prilično. Plate su u Valjevu daleko ispod državnog proseka i tak statistički prosek od oko 40 000 dinara uglavnom stabilno podiže javni sektor dok su zapsoleni u privatnom sektoru u najvećoj meri slabije plaćeni.
Poslednjih godina na žalost nema ni velikih investitora niti velikog upošljavanja , ali je primetno da se i veliki broj gradjana odlučuje za pokretanje svog sopstvenog biznisa. Taj biznis uglavnom je mali jer velikih podsticaja za domaće privrednike nema ili ih je teško izboriti , još teže realizovati. Svakodnevno smo svedoci da lokali ostaju prazni, a njihovo postojanje traje samo par meseci. To pak znači da velikog biznisa na tom nivou i nema.
Ono što bi trebalo da budu Sindikati , postoji samo u javnom sektoru gde se zapsoleni bore za različite Kolektivne ugovore. Sami Sindikati na državnom nivou uglavnom se psolednjih godina i ponašaju kao političke partije pa je u kampanjama vidjeno da se prvi ljudi Sindikata stavljaju na ovu ili onu stranu što samo po sebi već urušava sistem Sindikata koji bi trebao da zastupa samo i jedino stavove radnika bez obzira na njihovu političku opredeljenost.
Sam 1. maj istorijski gledano u Valjevu odavno je doživeo transformaciju . Nekadašnji Prvomajski uranak više ne postoji, a sam praznik postao je sinonim za par slobodnih dana i eventualno izlet u prirodu uz roštiljanje nekog društva ili pak pečeno prase. Oni sa dubljim džepom i za ove praznike otputovaće van Srbije , a agencije nude najrazličitije aranžmane počev od 12 evra za šoping turu u Madjarskoj do 300 evra za pet dana u Parizu. Oni koji u javnom sektoru slobodne dane ili neke odmore nisu iskoristili za produžetak uskršnjih praznika učiniće to sada realizujući putovanja .
Nekada se za ovaj praznik odlazilo i na Divčibare pa je za očekivati da će shodno najavi lepog vremena oni koji imaju vikendice na Divčibarama i ove godine to učiniti. Uranak će možda praktikovati najmladji Valjevci pored valjevskih reka , ali je primetno da su i takve navike sve slabije iz godine u godinu.
Da li će neko govoriti o radnicima za ovaj praznik? Teško. Sam praznik odavno je sinonim za nešto drugo dok radnička prava i njihova borba za svoje mesto u društvenom poretku padaju u drugi plan.
Masovne demonstracije na Trgu Hajmarket 1886. godine pale su tako u zaborav, a sam praznik koji je ustanovljen na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine sada je u krajnjem slučaju slobodan dan. Sve je manje i onih koji zaista znaju šta ovaj praznik znači i kakva se poruka njime šalje. A na kraju, nama je oduvek bila i važnija forma od suštine.
„Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“, stajalo je u proglasu 2. Internacionale.
Hajmarket postao je sinonim za nejednakost i nepravdu u kapitalističkom društvu.
S.V.