Nadležnost i finansiranje Zavoda za zaštitu spomenika kulture još jednom su bili tema na sednici Skupštine grada. Kako se moglo čuti, problem će biti rešen smanjenjem broja zaposlenih u Zavodu i definisanjem isključive nadležnosti samo za grad Valjevo.
Zavod za zaštitu spomenika kulture pokriva ne samo opštine Kolubarskog okruga već i grad Šabac i manja mesta u njegovoj okolini. S druge strane samo grad Valjevo finansira rad Zavoda dok ostale opštine u finansiranju ne učestvuju. Ova činjenica u nekoliko navrata do sada bila je tema skupštinskih zasedanja u Valjevu, a rešenje nikada nije pronadjeno. Kako se na poslednjoj sednici moglo čuti predlozi za rešenje ove situacije kretali su se od očuvanja Zavoda do njegovog dislociranja u drugi grad npr Šabac.
Za funkcionisanje Zavoda u 2017. Godini grad je izdvojio 15,3 miliona dinara, a za zarade je utrošeno 14 miliona, materijalni troškovi 793 545 dinara, tekuće popravke i održavanje 150 000 dinara, radovi na konzervaciji 399 500 dinara. Za realozaciju programskih aktivnosti ministarstvo kulture i ministarstvo za rad i zapošljavanje za ovaj Zavod izdvojili su 11 miliona dinara.
Predlog da se Zavod dislocira iz Valjeva dao je odbornik SNS-a Aleksandar Ranković koji je rekao da je najpre 14 zaposlenih mnogo.“Ako pogledamo šta su oni to sve radili u prošloj godini jasno je da su se oni sveli na neko konsultativno i savetodavno telo koje mi plaćamo 130 000 evra godišnje. Ostale opštine su se praktično povukle, a mi smo ostali. Ako već oni rade i za područje Šapca neka predju u grad Šabac pa neka ih oni plaćaju i odatle rade šta im je volja. Tamo je 14 ljudi, a treba li da podsećam da je bivša direktorka nosila štrikeraj na posao i tamo radila klot frket“, rekao je Ranković.
Da Zavod treba da ostane u Valjevu za govornicom su tvrdili odbrnici Duško Rakić DS i nezavisni odbornik Ljubomir Radović. I jedan i drugi su imali mišljenje da je Zavod potreban Valjevu i da on ima svoju ulogu. Radović je odbornicima skrenuo pažnju na pojavu reklamnog panoa na objektu koji je pod zaštitom u samom centru grada.“ Zavod odlučuje o dozvolama, pano je postavljen i on i dalje prihoduje iako je Zavod u tri navrata odbio zahtev, nije dao dozvolu za postavljanje. I kako je to moguće? Mi moramo da osnažimo i ojačamo naš Zavod, a ne da ga dislociramo“, rekao je Radović.
Predsednik Skupštine Milorad Ilić za govornicom je izneo stav da je problem nemoguće rešiti: „Ovaj se Zavod grbo rodio i to vreme ne ispravi. Valjevo je htelo da ima Zavod i formiralo ga 1986. godine, a druge opštine to nisu prihvatile i sada je nemoguće naterati ih da plaćaju nešto što nisu ni formirali. Videćete da ćemo o tome pričati i 2019. godine jer niko taj problem nije ni pre mogao da reši“, rekao je Ilić.
Zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović izneo je potpuno suprotan stav svom odborniku Rankoviću rekavši da će Zavod ostati u Valjevu. „Svešćemo ga na pristojnu meru od pet ili šest zaposlenih. Biće uradjena analiza i to će biti valjevsko, a kome treba Zavod neka ga formira. Ova je godina kraj takvom ponašanju biće uradjena analiza, a onda formatirano poslovanje sa minimalnim brojem zaposlenih“, rekao je Milutinović.
S obzirom da je tačka dnevnog reda bio izveštaj o poslovanju Zavoda u 2017. godini Milutinovićev predlog nije razmatran, ali je očito iskazana namera da se rad Zavoda u potpunosti promeni, a broj zaposlenih smanji.
U Zavodu trenutno radi 14 zaposlenih i to: 4 arhitekte, jedan istoričar i dva istoričara umetnosti, jedan arheolog, jedan arhivator, fotograf, knjigovodja i blagajnik , tehničar dokumentarista, administrativni radnik i jedan pravnik.
Direktorka Zavoda Ksenija Stevanović je rekla da nije tačno da se u Zavodu ništa ne radi s obzirom na činjenicu da Zavod ne radi samo ispitivanja i konzervatorske radove već i brojne dozvole i saglasnosti koje su gotovo svakodnevne. „ Više od polovine zaposlenih predstavlja struku i oni rade odgovorno svoj posao. Ja prihvatam kritiku da je pozicija goriva koja je ovde pomenuta prekoračena, ali to se dogodilo zato što mi kao Zavod imamo samo jedno vozilo, a neprestano smo na terenu. Jedna zaposlena je čak svoj automobil stavila u službu Zavoda, sada smo u proceduri nabavke još jednog vozila. Slažem se da sajt nije dovoljno ažuriran i to će izvesno biti ispravljeno.Ali Zavod sigurno odgovorno radi svoj posao“, rekla je Stevanović.
Shodno predlogu koji je izneo Milutinović na birou rada mogli bi se naći arhitekte I istoričari. Zanimljivo je da je grad doneo odluku o povećanju broja zaposlenih u Centru za kulturu I TO Valjevo pa I da je početkom godine oformio novu Ustanovu za negovanje tradicionalne kulture sa dva zaposlena. Ne treba zaboraviti ni da su menjani pojedini statuti kako bi se prilagodili odredjenim prijemima kadrova. Da li onda promene koje se najavljuju zapravo pokazuju orijentaciju grada u smislu kadrova ili te promene samo slede već započeto?
U toku rasprave o ovoj tački dnevnog reda član veća Žarko Kovač osvrnuo se na objekte u Tešnjaru rekavši da bi vlasnici i investirali da se ne radi o ogromnim sredstvima koje oni nemaju kako bi se ispoštovali zahtevi Zavoda prilikom sanacije objekata. Direktorka Zavoda saglasila se sa tim daje moguće pronaći model po kome bi i lokalna samouprava mogla da u jednom delu sanacije takodje učestvuje. Medju pitanjima na koje je direktorka odgovarala bilo je i pitanje odbornice Gorice Božić SNS koja je postavila pitanje u vezi zamene prozora na Centru za kulturu s obzirom da su dotrajali ,a da Zavod sa druge strane ne dozvoljava PVC stolariju koja bi i uštedela energiju unutar Centra. „Prozori Doma kulture su jedan veliki front i ja zaista razumem problem koji se pojavio , ali ta zgrada je zbog svoje arhitekturne vrednosti još davno rešenjem predsednika države stavljena pod zaštitu. Mi zaista ne smemo da zaobidjemo stepen zaštite , ako to uradimo onda smo u problemu. Mi to ne možemo , ako oni mogu da reše to na nekom višem nivou zaista se slažemo, ali mi ne možemo“, rekla je Stevanović.
S.V.