Ni u ovoj godini po svemu sudeći nema pomaka vezanog za regionalnu deponiju Kalenić.Valjevo u ovoj godini izdvaja 3,7 miliona dinara, a da praktično nema izveštaj niti ga Skupština razmatra. Evidentno povećanje broja zaposlenih u Eko Tamnavi. Gde odlaze naše pare godinama?
Pred gradskim odbornicima nikada se nije našao izveštaj o poslovanju preduzeća Eko Tamnava , ali grad Valjevo medju 11 opština potpisnica izdvaja najviše novca za rad ovog preduzeća. Samo Valjevo ima delegiranog člana u radnom telu ovog preduzeća odnosno u projektu deponije Kalenić, ali nema slobodu većinskoog odlučivanja na osnovu novca koji izdvaja.
I niko baš niko se ne pita šta to zapravo gradimo više od 6 godina i da li smo ga konačno sagradili?
Nismo i izvesno niti ćemo skoro.
Naime, sama ideja regionalne deponije dočekana je aplauzom u Valjevu jer prvenstveno rešava problem gradske deponije za koju godinama govore da je na izmaku kapaciteta. Da na deponiji nema mesta za još godinu dana čuli smo najpre 2008. godine kada se pominjalo da će sama deponija najpre biti mini energana, a potom da je izvesnije da će na tom mestu biti park po ugledu na slučaj francuskih deponija koje su na taj način okončale svoj životni vek .
Valjevo je tada spremno ušlo u projekat izgradnje deponije Kalenić potpisavši ugovor sa još 1o opština i zapravo započevši finansiranje projekta izgradnje.
Još tada jasno je rečeno da deponija Kalenić može biti finansirana iz fondova EU . Tada smo bili prvi na listi za finansiranje jer smo prvi projekat započeli. Slučaj ili nešto drugo je hteo da nas u tome preteknu gradovi kao što je subotica koja je projekat započela kasnije , ali je završila svu potrebnu dokumentaciju i konkurisala i dobila sredstva EU. Iza Subotice EU je fiansirala jošš neke deponije , ali ne i Kalenić.
Izgradili smo u medjuvremenu reciklažni centar i transfer stanicu kao preduslov samoj deponiji Kalenić. Reciklažni centar radi samo sa 50% kapaciteta , a transfer stanica je tu.
Da li je JP Kolubara podigla nivo ili ga nije podigla , bilo je pitanje na koji se odgovor tražio kroz projektnu dokumentaciju , upodobljavanje , saglasnosti, provere i revizije. Podigla je . Ali nije trebala . Ponovo se pokrenuo još jedan krug nove dokumentacije jer šta god da je Kolubara radila izvesno sve je poremetilo i zahtevao sve ispočetka.
Da li bi na tom mestu mogla biti spalionica? Dolaze li Nemci ili će neko drugi paliti smeće kako bi proizvodio toplotnu energiju? Samo su neka od pitanja o kojima je javnost obaveštavana. Čini se ne dolazi niko.
Od EU vidjena je samo Džasper grupa radi procenu izvodljivosti i ekonomske održivosti za projekte koje finanira EU, koja je rekla – EU neće finansirati deponiju.
Nova informacija bila je da će to učiniti ministarstvo, dobijena saglasnost , kompletirana tehnička dokumentacija , kupljeno nedostajućih 40h.
Išlo se , rekli su sporo, za mnogo toga okrivljen je direktor pa je isti i smenjen , a novi Zoran Petrović u Valjevu je izjavio da je sve stajalo u mestu . Da tu dugo vremena nešto nije u redu svedoči i njegova izjava u kojoj kaže: „Mnogi su davali mišljenja i radili dokumentaciju , a da nisu ni znali gde se deponija nalazi”.
Deponija bi trebalo da bude 100 metara ulevo ili 100 metara udesno, ili da ne bude uopšte tu gde jeste. Deponija je u depresiji ,jedno je od mišljenja stručnjaka pa zar Kolubara nije podigla nivo? Na se ovo ponovo je potpisan sporazum opština učesnica i u aprilu memorandum o redosledu poteza , a potpisnici su ministarstvo za poljoprivredu odsek za životnu sredinu, kancelarija za evrointegracije, ministarstvo za energetiku,. U toku je projekat za gradjevisnsku dozvolu i prvu fazu čija je vrednost jedna milijarda što je predvidjeno da finansira RS, dok bi druga faza trebalo da bude finansirana preko EU fondova.
Nezvanične informacije govore da se broj zaposlenih u Eko Tamnavi povećao sa dva ranije zaposlena na pet zaposlenih. Valjevo ove godine daje 3,7 miliona dinara koji treba da učestvuju ne samo u dokumentaciji već i zaradama.
Ova sredstva odobrilo je Veće, odobrila je Skupština. U razgovoru za Vamediu jedan broj gradskih odbornika nije znao šta se tačno finansira. Ni u Veću nije bolja situacija. Ali da možda olako dajemo novac jer njegovo trošenje ne kontrolišemo to je činjenica.
Ako učesnik bilo kog konkursa , korisnik bilo kojih sredstava iz budžeta makar se radilo o 50 000 dinara mora da opravda svaki dinar izjavom , elaboratom, računima , šta god da se traži , kako je moguće da neko ko troši 3,7 miliona dinara svake godine ne dostavlja javnosti izveštaj o radu?
Gradjani Valjeva pune budžet, kako je onda pravo da znaju gde odlazi novac preskočeno?
Kako god , računica kaže da je Valjevo uložilo 20 miliona dinara do sada u ovu deponiju koja možda ne deponuje smeće, ali deponuje pare opština potpisnica medju njima i Valjeva.
S.V.