Sezona sladoleda uveliko je počela, a da li znamo šta kupujemo i da li to što kupujemo vredi toliko koliko plaćamo? Pravi poslastičari tvrde da proizvodnja nije jeftina ako se koriste pravi i prirodni sastojci, ali mnogi se ne pridržavaju toga.
Cena sladoleda u Srbiji kreće se i do 160 dinara , ali ima i kugle po ceni od 30 dinara. U cenu naravno uvek ulaze troškovi zakupa prostora, namirnica koje se koriste pa i same usluge. Pravi kvaliteteni sladoled mora biti skup , ako se poštuju pravila rada.
Na tržištu ima mnogo i jeftinog sladoleda, ali da li je to zaista visokog kvaliteta?
U ceni kugle sladoleda veliku ulogu igra i gramaža kugle. Ako vam se učinilo da je kugla negde veća , a negde manja , zapravo vam se nije učinilo. To je tako.
Dušan Ristić, vlasnik valjevske poslastičarnice „Rim“ koji je među prvima u Srbiji, još pre 28 godina, sirovinu počeo da nabavlja od najbolje svetske kompanije „Mek 3“ u Italiji i da primenjuje njihovu vrhunsku recepturu, govori upravo da razlike postoje.
“ Moja kugla sladoleda prodaje se za 70 dinara, a osnovna cena koštanja, govorim samo o sirovini za sladoled koji nema glutena, veštačkih aroma, boja, šećera ili mleka, iznosi od 25 do 38 dinara, zavisno od vrste sladoleda. Olakšavajuća okolnost je sopstvena proizvodnja, dok namete i obaveze prema državi uopšte ne računam, jer onda zarada uopšte ne bi postojala. Ko nema proizvodnju, a radi sa poslastičarnicom 365 dana u godini i želi kvalitet, ako prodaje pravi sladoled je garantovano u minusu. Zarada za nas u unutrašnjosti je moguća samo ako imamo kvalitet i količinu, jer u Beogradu ovakva kugla sladoleda nije jeftinija od 140 dinara“ kaže Ristić.
Kugla sladoleda može biti različite težine, ali i različite sadržine.Kugla od 25 grama uglavnom se prodaje po ceni od 50 dinara, a kako objašnjava Ristić prava kugla sladoleda mora biti teška 60 grama.
„Iznos uloženog je daleko manji i po tom sistemu funkcioniše ogromna većina onih koji nisu poslastičari, a prodaju sladoled. Dok mene kilogram pravog lešnika u konzervi od 5 kilograma iz Italije košta oko 160 evra, a da bih dobio pravi sladoled moram da u kilogramu imam 80 grama lešnika, u marketima ekstrat lešnika košta oko 50 dinara i od njega se napravi 100 kilograma „takvog“ sladoleda koji može da košta i 30 dinara i bude nekome isplativ tri ili četiri meseca godišnje. Još je isplativije onima koji rade sa točilicama, jer jedna „doza“ takvog sladoleda sadrži 70 odsto vazduha. Ja tako ne želim da radim, moraju se poštovati pravila i kvalitet toga što se prodaje“, objašnjava vlasnik poslastičarnice Rim.
Po njegovim rečima treba obratiti pažnju na sladolede kiji mogu biti problematični, a to su sladoledi koji se nalaze u frižiderima kafića, pekara jer se radi o industrijskim proizvodima koji su u proizvodnji samoj već jeftiniji. „Te sladolede niko ne promeša nijednom u mesec dana, a to je osnovno pravilo, ako želite da to bude kvalitet, ali oni to ne rade“, upozorava Ristić.
Inspekcije često obilaze poslastičare stoga je profesionalni odnos prema poslu i ispunjavanje potrebnih standarda osnovni cilj svakog pravog poslastičara.
Ipak, kad se kupuje sladoled mnogi će se složiti da cena od 30 dinara ništa ne znači , ako sladoled nije dobrog ukusa. Receptura za kvalitetne sladolede takodje košta, a pravi majstori svog znata znaju da će kupci pravi sladoled uvek prepoznati.
Cena sladoleda u Valjevu se kreće od 50 do 70 dinara za kuglu, dok je kugla sladoleda najjeftinija u Kraljevu gde se prodaje po ceni od 30 do 50 dinara.
Vamedia