Efekti smanjenja pozicije zelenila u JKP Vidrak poslednjih dana vidljivi su na svakom koraku. Spomenik general Svetomiru Djukiću više gotovo I da nije vidljiv.
Odlukom Skupštine umesto ranijih 30 miliona predvidjenih za zelenilo predvdijeno je samo 12,5 miliona dinara. Dok su demokrate na sednicama Skupštine glasno upozoravale da se sa ovim iznosom ne može postići zadovoljavajuće održavanje zelenih površina , pozicija je ostajala nema.
Svako ko se zaputi do restorana Platani , nadomak Pivare više gotovo da neće moći da vidi I zapazi spomenik genralu Svetomiru Djukiću jer je do te mere zarastao u šiblje I korov da je tek prilazak nemoguć.
Ovaj spomenik Valjevo je u velikom stilu , svečanim otvaranjem podiglo 16. Juna 2008. Godine I rad je vajara Nebojše Jeftića. Spomenik okružuje manji plato na kome su simbolično postavljena pobednička postolja u znak njegovog značaja u olimpijskom sportu. Djukića istorija prepoznaje I naziva “ocem olimpizma”.
Ovaj spomenik mesto je početka I cilja atletske trke posvećene upravo njemu koja se svake godine održava u Valjevu.
Situacija u koju je dovedeno javno preduzeće koje bi trebalo da se stara o ovom prostoru jasno je pokazala da se sa malo novca ne može mnogo toga uraditi.
Svetormir Djukić:
Autor: Boris Dimitrov – Sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=18853410
Rođen je u selu Ražana[a] kod Kosjerića od oca Svetozara i majke Draginje. Osnovnu školu je završio u Valjevu. Gimnaziju je upisao u Užicu, a završio u Beogradu. Posle realke upisao je Nižu školu Vojne akademije koju je uspešno završio i u činu potporučnika stupio je u vojnu službu.
Đukić je bio osnivač i prvi direktor Srpkog olimpijskog kluba koji je osnovan 23. februara 1910., takođe je postavljen za vođu prve srpske olimpijske selekcije Kraljevine Srbije na Petim letnjim olimpijskim igrama koje su održane u Stokholmu1912. godine. U Stokholmu gde je održan Kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta, Svetomir Đukić je postao član tog prestižnog tela i tu ostao sve do 1949. godine, kada se svojevoljno povukao.
Kao oficir vojske Kraljevine Srbije učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu. Za vreme Prvog svetskog rataučestvovao je u odbrani Beograda i uspešno držao položaje na Adi Ciganliji, takođe je učestvovao u oslobađanju Zemuna. Đukić je odlikovan najvišim vojnim medaljama i priznanjima.
Godine 1919. održana je osnivačka sednica Jugoslovenskog olimpijskog odbora gde je Svetomir izabran za potpredesednika i u toj funkciji predvodio je jugoslovenske sportiste na četiri olimpijade i to u Anversu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1938. godine, a takođe je bio jedan od inicijatora kandidovanja Kraljevine Jugoslavije, Beograda za domaćina Međunarodnog olimpijskog komiteta 1938-39. godine i petnestih olimpijskih igara 1948. godine.
U Kraljevini Jugoslaviji bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta. Godine 1940. penzionisan je u činu divizijskog generala. Za vreme Drugog svetskog rata priključio se Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini.