Sveti Nikolaj Žički

imageManastir Lelić danas slavi svoju krsnu slavu Svetog Nikolaja Žičkog. Za dan obeležavanja slave uzet je datum prenosa moštiju Vladike Nikolaja Velimirovića iz Libertvila u Lelić.

U Valjevu je žitije Nikolaja Velimirovića uglavnom poznato pa i činjenice da je rodjen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. januara 1881. po gregorijanskom kalendaru u selu Lelić nadomak Valjeva. Obrazovanje je započeo u manastiru Ćelije, a potom u Valjevskoj gimanziji, bio je izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju.
Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine. gde je i umro. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve, na južnoj strani 27. marta 1956, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike.
Mnogo godina posle smrti njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina. Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja.

Manastir Lelić postao je potom mesto hodočašća i poklonjenja sprskom svetitelju, a sam dan slave njegova imena i dela sve više postaje dan slave brojnih valjevskih i srpskih porodica.
Tokom svog života napisao je mnogo knjiga, a njegove mudrosti citiraju se i prenose u brojnim prilikama.

„Svako može biti prorok. Onome što zlo radi reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno“Nikolaj Velimirović.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.