Valjevska omladina proslavlja mature. Mnogi od njih će koliko na jesen zauvek napustiti Valjevo, a da toga i nisu svesni u ovom trenutku. Posle fakulteta, postoji li bilo kakav izazov ili mogućnost da bi se vratili?
Najaktuelnija tema za svršenog srednjoškolaca u ovom trenutku jeste koji fakultet upisati, da li nastaviti školovanje u Valjevu na neki način ili pak otići put Beograda, Kragujevca, Novog Sada?
Mogućnosti za nastavak školovanja ukoliko postoje stabilne finansije u porodici sigurno postoje na različite načine. Mnogi će pak s druge strane baš zbog tih mogućnosti ostati u Valjevu i nastaviti školovanje na nekoj od što privatnih što državnoj Višoj školi. Ali i ta priča u jednom trenutku biće završena. Kada bude izdato svedočanstvo ostaje veliko pitanje šta da se sa njim i uradi?
Mogićnosti zaposlenja u Valjevu sve su manje bar kada je kvalifikacija u pitanju. Na žalost Valjevo nema velike privredne sisteme koji mogu uposliti sve mlade po povratku sa fakulteta pa će mnogi od njih morati da sreću potraže tamo gde su studirali ili pak u inostranstvu. Praksa koja postoji u Valjevu i koja je više nego ikad postala vidljiva i jasna jeste da Vam škola i nije potrebna ukoliko postoji jasno partijsko opredeljenje, članska karta i bar jedan odlazak na partijski skup bilo gde u Srbiji. Takvi izazovi pred mladim čovekom biće prvi praktični susret sa pravom i pravdom odnosno nepravdom i bezakonjem. Popadaće kao snoplje merila i standardi kojima su učeni na fakultetima onog trenutka kada se po povratku u Valjevu suoče i sa velikom istinom da su njihova mesta već zauzeta, da je četiri godine partijskog rada , nesebične podrške iz lične koristi odnelo svoj danak. Jasno će im biti predočeno da od proseka postoje važnije stvari poput činjenice da li i koga poznaješ? Imaš li rodbinske veze ili ti je pak neko od roditelja bar školski drug onom kom treba da bude.
Realnost ih uči da bez mogućnosti zaposlenja ostaju bez mogućnosti profesionalnog usavršavanja, ali pre svega bez rešenog ličnog egzistencijalnog pitanja. Ukoliko su odgovori na tražena pitanja negativni , male su šanse da se stvara porodica, planira budućnost u Valjevu. Umesto toga rešenje će biti više nego vidljivo u oglasima iz inostranstva, eventualno prijateljima i rodbini koji žive negde preko „grane“ . Biće neophodno još novca za nostrifikaciju diplome , kartu u jednom smeru.
I sve ovo ne bi možda bilo toliko neprijatno da ne postoji saznanje da generacije mladih Valjevaca ne muči isti problem . Nespremni i nevoljni da budu kupljeni jedno vreme lutaće gradom, a potom podići sidro.
Nekada je pitanje odlaska bilo usko vezano i za pitanja privrženosti lokalnoj sredini, porodici, svom gradu , potom i za odredjenu vrstu hrabrosti vezane za neizvesnost svega što mladog čoveka očekuje preko granice. Neki drugi ljudi, neka nova pravila, neki novi početak i svet u kome vam niko sem vas samih ne može ništa garantovati. Ali , s obzirom na činjenicu da mladi odlaze odavno i da njihove odlaske više niko i ne broji iz tog belog sveta stigle su i neprestano stižu vesti o boljem i sigurnijem životu. Iskustva postoje i ona se uveliko prenose kao saveti. U takvom svetu lakše je otići.
Dolaziće se u Valjevo na odmor ili za neki godišnji praznik, niko od njih neće ni pitati je li drugačije sada ili bolje jer takve vesti čuju od onih koji neprestano tamo dolaze. I tako u krug.
Na Gradskom trgu bila je žurka i hiljade podignutih ruku u vazduhu i zajednička pesma čula se u svakom delu grada. I nikom baš nikom ni ove kao ni prošle ni one godine pre nje , nije palo na pamet šta zapravo vidi? Neprocenjivu vrednost, nemerljivu energiju, neverovatnu želju neuhvatljivu nadu.
I sve to nije dovoljno, sve je to premalo i na žalost izgleda bespotrebno.
S.V.