Kolumna lista Danas / Svetislav Basara /U subotu, mimo običaja, a možda i principa, zajedno sa primerkom Danasa i moje omiljene žutare, Blica, kupih i primerak Politike čisto da vidim šta se u Rotopalanci sanja…
… a šta se događa, i tu, u Rotopalankinoj rubrici „Srbija“, naleteh na tekst naslovljen „Velikan bez aleje“, da bih tik s desne strane naslova ugledao i fotografiju LJube Popovića koja bi nekog naivčinu mogla navesti na pomisao da je veliki slikar posmrtno napisao članak o teškoj sramoti, ne samo Valjeva nego i cele Srbije.
Evo o čemu se radi. LJubina – uprkos njegovim poodmaklim godinama ipak pomalo neočekivana smrt 2016. godine – u početku kao da beše dala krila valjevskim vlastima (trenutno vladajuće boje), koje su počastvovane Popovićevom odlukom da bude sahranjen u Brđanima (delu Valjeva gde mu je nekada bila i porodična kuća) momentalno počele da kuju megalomanske planove o izgradnji lokalne aleje zaslužnih građana i memorijalnog parka LJuba Popović, ali – kako se obavestih u Rotopalanci – do dana današnjeg sa reči nisu prešli na dela, što je najverovatnije mnogo bolje nego da jesu, jer se – imajući u vidu arhitektonske domete Treće imperije – može samo nagađati kakav bi ta aleja i taj memorijalni park bili praznik neukusa i kiča.
Podozrevam da je LJubina odluka da bude sahranjen u Brđanima – „na samcu“ kako se to kaže – bila motivisana željom da NE BUDE sahranjen u beogradskoj aleji velikana, toj masovnoj grobnici, i spomeniku grandioznog kiča Druge (socijalističke) imperije, što bi mu zasigurno fasovalo da tu mogućnosti testamentarno nije predupredio.
Nije, dakle, problem – pogotovo ne za LJubu – što valjevske vlasti nisu smogle snage (i para) da naprave aleju i memorijalni park, ali jeste problem što za protekle dve godine LJubi nisu napravile pristojan grob, o čemu svedoči fotografija priložena uz gorepomenuti tekst, na kojoj se vidi (i to s leđa) drveni krst dopola utonuo u zemlju, zarastao u korov (nema ni humke), stručak nekog sasušenog velebilja, verovatno zapandrčenog na krst prilikom prošle godišnjice i – obratite pažnju na ovaj detalj – plastična čaša od jogurta u neposrednoj blizini.
Da li se zbog te sramote neko uzrujao u Valjevu, a i šire? Većina ne, ali neki jesu, samo u suprotnom smeru, ako tako mogu da kažem. Evo šta o tome izveštava Rotopalankin tekst. „U martu prošle godine veća grupa građana, žitelja mesne zajednice Brđani, koji žive u blizini mesta gde je sahranjen LJuba Popović, uputila je skupštini grada peticiju sa stotinak potpisa, uz molbu da na tom mestu ne bude aleja zaslužnih građana. Oni su bili protiv toga da se aleja nađe u blizini škole, obdaništa, rezervoara za vodu i kuća u kojima ljudi žive.“ Obrtao-okretao ovako ili onako, nisam se mogao otrgnuti utisku da potpisnici peticije smatraju da LJubin grob zagađuje njihovu okolinu, propuštajući naravno da primete da im živote zagađuju NEZASLUŽENI građani.
Danas/16.jul/Kolumna/ Svetislav Basara /