Od zabrane rada do progona

imageOdbornik SNS Aleksandar Ranković na sednici Skupštine ponovo je imao zamerku I primedbe na rad valjevskih novinara. Valjevski mediji najpre su udaljeni sa sednica Gradskog veća, potom je isto zatraženo za fotoreportere u skupštinskoj sali, na pojedine konferencije pozivaju se samo odredjeni mediji dok drugima stižu preteće poruke I njihove porodice I lične nesreće bivaju predmet sprdnje.

 

U oktorbru 2016. godine odbornik SNS-a Aleksandar Ranković sa skupštinske govornice :” „Kada su ti takvi, iz naroda, danas u novinarstvu, a takvih je 98 posto, onda se dogodi to što se dogodi i dobijemo te info portale koji osim zamene teza, fabrikovanja istine, zlonamernih i tendencioznih izveštaja punih malicioznih komentara, ništa druge i ne nude. To što oni pišu su sve budalaštine“, kaže Ranković. On je tada tvrdio da novinari u Valjevu treba da dožive katarzu kako bi mogli da nastave da rade svoj posao. U daljem objašnjavanju Ranković je tada rekao da su novinari deo plebsa (naroda), a on I gradonačelnik deo noblesa (gospode).
Nakon ovog slučaja usledila je odluka o zabrana prisustvovanja sednicama Gradskog veća za novinare što su gradonačelnik Gvozdenović I njegov zamenik Dragan Jeremić obrazložili potrebom za bržim , boljim I sveobuhvatnijim radom Veća.
Valjevska medijska scena ubrzo je podeljena prema nečijoj proceni I očito radu medija na one koji su podobni da izveštavaju sa pojedinih konferencija I dogadjaja I one koji to nisu. Poslednjih meseci više je nego očito da samo odredjene redakcije dobijaju izjave I informacije I isti bivaju pozivani na dogadjaje.
Na ovaj način prokazani nepodobni novinari ubrzo su postali meta brojnih napada.
Odbornik Ranković se nije zaustavio samo na uvredama prema novinarima već je za skupštinskom govornicom na sednici u decembru 2017. Godine konstatovao da već mesecima unazad pojedinci „koji se mogu tretirati kao gosti“ šetaju i ometaju rad . „ Ovde mislim na fotoreportere pojedinih portala.Oni se smeste tako u neki ugao, nameštaju se i puze kao snajperisti i sve se pretvorilo u papraco lov i puca se kad to najmanje očekuješ. I kad sve to prođe tako, onda on tu fotografiju odnese u taj portal, da ne kažem, neću ni ime da mu pomenem ta osoba to objavi,” rekao je Ranković.
U daljem izlaganju Ranković je naveo da se takvim šetanjem po Sali remeti koncentracija I rad odbornika . “Moram ovde da se ogradim I da kažem da mislim na fotoreportere, odnosno tehnički sektor, na te ljude koji su propratni članovi tih redakcija, koji ulaze, izlaze, prolaze”, rekao je Ranković. Skupština je na istoj sednici donela odluku da fotoreporteri mogu biti u Sali samo do usvajanja dnevnog reda.
Na poslednjoj sednici Skupštine Rankoviću je zasmetalo I što je novinar Napreda Ognjanka Banović prokomentarisala cerekanje predsednika Skupštine dok je jedan od odbornika većine vredjao sa govornice odbornika opozicije.U izlaganju za skupštinskom govornicom Ranković je zatražio I da se prestane sa kucanjem na tastaturi jer se ista čuje . On nije naveo o kom novinaru se radi, ali jedina prisutna novinarka u Sali koja je radila live izveštavanje bila je Slavica Savić Vujanac –Vamedia. Ranković je čak dao I uputstvo kako sednica treba da se prati rekavši da novinari treba da sede slušaju , a potom odu u redakciju I o tome pišu. Njegov predlog prihvatio je predsednik Skupštine MIlorad Ilić koji je zatražio da se prestane sa pisanjem. Niko od prisutnih odborika u Sali nije imao drugačije mišljenje jer se niko nije oglasio suprotnim stavom. Nakon ovog dogadjaja s obzirom da je rad u Sali za Vamediu postao nemoguć, novinar Vamedie je napustila salu.
Valjevski novinari u skupštinskoj Sali sede sa leve strane sale. U istoj Sali ne postoje uslovi za rad novinara kakav bi trebalo da postoje. Ni na koji način novinari nisu izdvojeni, ne postoji poseban prostor, kabine niti bilo šta drugo što bi omogućilo nesmetan rad. U Sali su inače prisutni novinari koji su više od 20 godina u novinarstvu u Valjevu.
Predsednik Skupštine Ilić naveo je čak da nema potrebe za live izveštavanjem jer postoji televizijski prenos. Iako ostaje pitanje koliko ljudi može da uzme slobodan dan kako bi pratio prenos sednice koji, uzgred budi rečeno, u tom trenutku nije ni radio.
Ma šta odborici Valjeva mislili o valjevskoj medijskoj sceni ostaće zabeleženo da su oni koji su označeni kao nepodobni stalna meta napada. Tako se došlo u situaciju da oni koji zapravo rade svoj posao postanu teme lažnih vesti, skarednih fotomontaža, adresa za preteće poruke I preteće telefonske pozive. A zbog izveštavanja meta napada su I njihove porodice I njihov privatni život.
Možda je jedan tekst premali prostor da bi se napisalo sve što se može nazvati crnim danima valjevskog novinarstva, a pravi dosije svega što se dešava nalazi se u policiji I tužilaštvu gde novinari pokušavaju da nadju zaštitu, na kraju ipak istina o svemu ostaće zabeležena. Pa I to kako se neko upisao u istoriju, jedan vremenski period, ovog grada .
Vrlo ličan stav:
“Možda će Slavicu Vujanac pojesti mrak, kako je pisalo u jednoj od pristiglih SMS poruka, možda će Darija Ranković I Slavica Vujanac još biti tema fotomontaža I lažnih vesti, možda će naše porodice I dalje trpeti progon I lične nesreće biti tema sprdnje, ali istina nekako uvek nadje svoj put ma koliko prepreka pred nju postavili. A ta istina uvek je, jednom, nekom ponos, a nekom sramni čin.”
Slavica Savić Vujanac 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.