Rukovodstvo grada po poslednjim informacijama prodaće zgradu Radio Valjeva. Radovi koji su započeti pre godinu dana na ovom objektu nisu nastavljeni, a kako se može čuti gradu nije potrebna Gradska kuća pa ni pomenuti objekat.
Predsednik Skupštine grada Milorad Ilić protekle nedelje je izjavio da gradu nije potrebna Gradska kuća niti zgrada Radio Valjeva. Po njegovom mišljenju vlast je uspešno rukovodila gradom I prethodnih godina kada je bila smeštena u objekat Gradske uprave u Karadjordjevoj 64.
Ovom izjavom praktično je postalo jasno da ideja koju su napre Ilićevi socijalisti lansirali 2015. godine kako bi se nakon privatizacije Radio Valjeva objekat u samom centru grada na reprezentativnom prostoru Desankinog trga sačuvao, uredio I promovisao u objekat Gradske kuće po ugledu na druge gradove Srbije, nije nešto sa čime se Ilić slaže.
Naime, kako je javnosti najavljeno tokom prethodne tri godine u objektu nekadašnjeg Radio Valjeva trebalo je da bude formirana Gradska kuća u kojoj bi se nalazili kabineti gradonačelnika I zamenika gradonačelnika, sala za venčanja I prijeme. Istini za volju javnosti nije saopšteno da bi tamo trebalo da bude I kancelarija predsednika Skupštine.
Radovi na rekonstrukciji I uredjenju ovog objekta započeti su u maju prošle godine I trebalo je da budu završeni do avgusta iste godine, ali su zbog nepredvidjenih novih izdataka zaustavljeni. Izvodjač radova konstatovao je neplanske radove na podnom I tavanskom delu što je pokrenulo nove pregovore pa I dodatne pozicije u budžetu za završetak rekonstrukcije. Novi tender za dodatne radove nikada nije raspisan, a zgrada je opasana žičanom ogradom nakon što je više meseci praktično zjapila otvorena. Ni sadašnji pogled na ovu zgradu ne uliva poverenje I jedino što se može zakjučiti jeste da objekat tek sada propada. Njegovo propadanje pak počelo je mnogo ranije neulaganjem grada, a potom I potpunom devastacijom od strane novih vlasnika privatizovanog radija.
Gradu dakle nije potrebna ovakva zgrada u centru?
Zgrada na Desankinom trgu je secesijsko zdanje prve Valjevske banke, odnosno Narodne štedionice (1905).U ovoj zgradi nekada je bila i sala za venčanja .
Evo šta je o ovoj zgradi pred sam početak rekonstrukcije rekao gradonačelnik Gvozdenović na sednici Skupštine: „ Bio sam tamo. Ta zgrada je već počela da propada i zatekao sam jednu zaista lošu sliku. Bilo je pominjanja restitucije i mogu vam reći da ta zgrada nije u procesu restitucije. Niko nam ne brani da se bavimo njenim uredjenjem osim izgleda nas samih. Ta zgrada odražava i naš odnos prema prošlosti i prema sveukupnoj imovini grada“, rekao je Gvozdenović navodeći primer evropskih gradova koji su nakon Drugog svetskog rata u potpunosti, ciglu po ciglu, rekonstruisali objekte koji su u boimbardovanjioma bili porušeni.
„Pogledajte kako se svet odnosi prema svojoj prošlosti. Sa dužnim poštovanjem . Čuva i štiti svoju istoriju. Ta zgrada je istorija ovog grada. Pa ima li iko normalan ko bi dozvolio da ta zgrada postane ruglo, stecište narkomana?“rekao je tada Gvozdenović.
Šta se u medjuvremenu promenilo? Zgrada je I dalje na istom mestu, demokrate tvrde da jeste pod restitucijom, počeli radovi pa zaustavljeni. Dakle ne mnogo toga osim izgleda našeg odnosa prema prošlosti o kom je govorio Gvozdenović.
Više nam očito taj odnos, a ni prošlost nisu potrebni . Ako je zgrada ogledalo nas samih , kao što reče gradonačelnik onda je u tom ogledalu mnogo ružna slika.
Novi centri moći u ovoj vlasti možda imaju ideju kako da izgrade stariji objekat ili možda kompletnu prošlost, ali Valjevci izvesno osim zajedničke prošlosti koju već imaju drugu ne mogu napraviti ma šta neki priželjkivali.
S.V.