Sednica Skupštine grada protekla je u znaku industrijske zone. Jedine primedbe koje su se mogle čuti odnosile su se na novih 40 miliona dinara koje je potrebno izdvojiti, a predsednik Skupštine MIlorad Ilić u polemici sa odbornikom Radovićem konstatovao da Skupština možda ne mora da sluša govore, ako su napisani na papiru.
Sednica Skupštine grada protekla je bez veće polemike pa je zajednička ocena odbornika bila da je kupovina zemljišta za industrijsku zonu neophodna. Odbornici Demokratske stranke podsetili su da je DS upravo kupio prvu industrijsku zonu, Stefil, postavivši tako temelje dobroj praksi u dovodjenju investitora kostatujući da su prve investitore u Valjevo doveli upravo oni.
Da je njihov govor bio konstruktivan potvrdio je gradnačelnik Slobodan Gvozdenović nazvavši ih „ozbiljnom opozicijom“, što se može smatrati jedinstvenim presedanom s obzirom da su uvrede do sada uglavnom išle prema demokratskoj stranci.
Odbornik Ljubomir Radović načelno se slažući sa kupovinom industrijske zone za govornicom je rekao da je najpre bilo potrebno sveukupno sagledati kupovinu zemljišta kako bi se izbeglo naknadno dokupljivanje parcela što praktično znači nova i ne mala izdvajanja iz budžeta. Iako njegov govor ni po čemu nije bio uvredljiv za govornicom se našao odbornik Milan Gajić koji je najpre podržao industrijsku zonu , a potom u govoru pomenuo Radovićevog brata i postavio pitanje visoke škole koju je prethodni govornik, Radović, završio.
Kako predsednik Skupštine nije reagovao na govor van teme odbornik Radović je replicirao Gajiću konstatujući da kada rodbina i supruge budu tema skupštine rado se može uključiti, ali da za sada to nije tema. Istovremeno Radović se obratio predsedavajućem rekavši da je njegova dužnost bila da podseti i opomene Gajića za govor van teme. Na opomenu zbog očito navijačkog vodjenja sednice, predsedavajući Milorad Ilić povišenim tonom je upitao Radovića:“Da li ti stvarno misliš da mi moramo da slušamo referate ovde?“ Ilić je očito mislio na papir koji je Radović držao u rukama izalazeći za govornicu. Radović je iliću odgovorio da je zapisao podatke koji su mu neophodni kako bi ih izneo i kako ne bi došlo do pogrešnih informacija te i konstatovao da nije u pitanju referat. Kako očito nije imao šta da odgovori na ove reči predsedavajući Ilić je iskoristio priliku već narednog trenutka kada se Radović u govoru dotakao izveštaja o izvršenju budžeta, konstatujući da je to govor van teme.
Odbornici opozicije u više navrata su javnosti predočavali da Ilić navijački vodi sednice štiteći odbornike vladajućeg SNS-a, ali i da se povremeno podsmeva i komentariše govor odbornika.
Ilić je do sada pokušao i da uvede i neke nova pravila u radu Skupštine podržavajući predlog da fotoreporteri ne mogu slikati sednicu nakon usvajanja dnevnog reda, a potom i da odbornicima smeta tastatura novinara Vamedie. Novo prvilo očito se odnosi na činjenicu da odbornici ne bi trebalo da čitaju sa papira što on lično smatra „referatom“, već bi možda morali da govore isključivo „iz glave“ što se može zaključiti iz pitanja koje je par puta ponovio,a upućeno je bilo odborniku Ljubomiru Radoviću.
Nameće se zaključak da s obzirom da Ilić mesečno prihoduje do 100 000 dinara i u radnom je odnosu iako je odavno zvonilo za penziju, možda bi mogao učiniti toliki napor da ispoštuje osnovno pravilo svakog demokratski uredjenog sistema i parlamentarizma, a to je da se odbornik koji je za govornicom sasluša bez obzira da li je prethodno govor napisao. Ili su godine provedene na funkcijama uzele svoj danak u vidu bahatosti?