Na ponovljenom suđenju pred Osnovnim sudom, pedijatar valjevske bolnice Vladimir Ranković (47) ponovo je osuđen na minimalnu kaznu od godinu dana zatvora zbog smrti petogodišnje Teodore Jovanović 1. oktobra 2009. godine.
Ista kazna, zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi, mu je izrečena i u februaru 2014. godine, ali je Apelacioni sud tu presudu ukinuo zbog „povređenog prava na odbranu okrivljenog“ i postupak vratio na početak. Rankovića je optužnica teretila da je 30. septembra 2009. godine, prilikom prijema Teodore Jovanović na Dečjem odeljenju valjevske bolnice, „nesavesno postupio tako što sem fizikalnog pregleda nije sproveo nijednu drugu dijagnostičku proceduru, iako je imao u vidu kliničku sliku deteta koje primljeno malaksalo, sa bolovima u trbuhu i povraćanjem“. On je, umesto da naloži uzimanje uzorka krvi detetu i njeno zadržavanje u bolnici, Teodoru vratio kući uz prepisanu tepariju „humana“ elektrolitom, ali je devojčica zbog pogoršanja stanja sledećeg dana ponovo dovežena u bolnicu, gde je nakon neuspele reanimacije preminula.
Po prvom nalazu veštaka Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta iz Beograda u ovom slučaju, pedijatar „nije prepoznao teško oboljenje i nije primenio odgovarajuću dijagnostiku, što je moglo sprečiti izumiranje creva i samotrovanje organizma“, što je bio uzrok Teodorine smrti. Na ponovljenom suđenju, međutim, dostavljeno je mišljenje Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta iz Novog Sada koji je zaključio da je Teodora „preminula usled akutnog vulvulusa creva, posledične nekroze i gangrene creva“, te da „nije bilo propusta od strane pedijatra, a imajući u vidu da je klinička slika akutnog vulvulusa kod Teodore bila atipična“.
Osnovni sud u Valjevu, sudija Dragan Pavlović, međutim, u svojoj prvostepenoj nepravosnažnoj presudi je obrazložio da zaključak novosadskih veštaka nije prihvatio „jer se on bavi teoretskim pitanjem nastupljene posledice, odnosno smrću deteta, a ne pitanjem da li je optuženi pružio adekvatnu medicinsku pomoć kojom bi se pokušala sprečiti ta posledica“.
U valjevskom pravosuđu, inače, ovo nije prvi slučaj gde se utvrđivala odgovornost lekara i gde su veštačenja Sudsko-medicinskih odbora iz Beograda i Novog Sada bila suprotstavljena. Da podsetimo, na ponovljenom suđenju je tako gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović oslobođen krivice za smrt nerođenog deteta Ivane Katić iz Kožuara kod Uba, pre 11 godina u vreme njegovog dežurstva kao ginekologa u Valjevskoj bolnici.
Optužnica je Gvozdenovića takođe teretila za teško delo protiv zdravlja ljudi, a veštačenje SMO Medicinskog fakulteta u Beogradu pokazalo je da je dete umrlo “zbog nemara lekara”, odnosno da bi se beba rodila živa „da je carski rez urađen pet sati ranije“. Međutim, Osnovni sud je tražio novo veštačenje, koje je uradio SMO iz Novog Sada. Veštaci tog odbora, za razliku od kolega iz Beograda, utvrdili su da je uzrok smrti bebe bila teška infekcija i upala pluća, kao “i da ranije završavanje porođaja carskim rezom ne bi imalo bolji ishod po novorođenče”, posle čega je Gvozdenović prvostepenom presudom oslobođen.
Na prvostepenu presudu pedijatru Vladimiru Rankoviću, tužilaštvo i okrivljeni imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.