Vamedia nije uspela da pronadje javnu nabavku kojom se traži projektovanje rekonstrukcije zgrade Valjevske gimnazije . Idejna rešenja postoje, Kancelarija za javna ulaganja treba da izdvoji novac za radove, a grad Valjevo za projektovanje. Ali ?
Početkom ove godine gradjanima je predstavljeno idejno rešenje nove zgrade Valjevske gimnazije koje predvidja pasarelu izmedju novog dela i sadašnjeg , ali i dogradnju 12 učionica po 60 kvadrata i jednu fiskulturnu salu za sve sportove. Tu bi bile svlačionice i kancelarije i iznad tog prostora predvidjeno je školsko dvorište. Za to je potrebno da sadašnja sala bude pretvorena u višenamenski prostor pozorišnu i bioskopsku salu sa 200 mesta za sedenje, za brojne vananastavne aktivnosti.Ovom rekonstrukcijom bi Gimnazija imala 27 učionica što je osnovni preduslov za jednosmenski rad.
Kako se moglo čuti, grad Valjevo platiće pomenuto projektovanje za šta se predvidja da će koštati oko 2 miliona dinara,dok će novac za radove izdvojiti Kancelarija u visini od 200 miliona dinara.
Preduslov svega je dakle, da bude raspisan tender kojim se traži projektovanje. Na sajtu grada takav tender ne postoji. Očekivanja su bila da se sav posao završi do 2020. Godine kakao bi djaci te jeseni mogli da krenu u novi objekat škole. Ovim tempom očito od te 2020. godine nema ništa jer radovi sudeći po idejnom rešenju nisu nimalo naivni.
Valjevska gimnazija dominantna je zgrada u samom centru grada I do sada je ovom gradu , a I Srbiji dala brojne učene ljude. Ona ima svoju tradiciju I svetla je tačka u istoriji našeg grada.
Valjevska gimnazija osnovana je 1870. godine u Valjevu, kao dvorazredna Gimnazijska realka. Školske 1874/75. godine dobija treći, a 1875/76. i četvrti razred.
U njoj su učili: Nikolaj Velimirović, Akademik Branislav Petronijević , Akademik Desanka Maksimović, Akademik Matija Bećković, Akademik Ljuba Popović, dr Borivoje Stojković, teatrolog, Petar Pajić, pesnik, Vladimir Andrić, dramaturg, Velibor Berko Savić, publicista, Miloš Jevtić, publicista, dr Slobodan Ž. Marković, profesor književnosti, prof. dr Bogdan Šešić, filozof.Dramski stvaraoci: Dejan Mijač, reditelj i glumci: Vojislav Brajović, Jasmina Ranković – Avramović,akademski slikar Slobodan Jevtić – Pulika, arhitekta Stojan Maksimović,novinari Slavoljub Đukić i Milo Gligorijević,Živorad Grbić, Svetlana Stojanović, pijanista, Marijana Mijanović, pijanista i operski pevač, Vladimir Andrić, operski pevač, Jovan Maljoković, džez muzičar, Milan Đurđević, rok muzičar, interpretatori zabavne muzike: Miodrag Miki Jevremović i Željko Joksimović, spikeri Miloje Mića Orlović i Draga Ilić-Jonaš, ali I mnogi drugi.
S.V.