Nova praksa u Skupštini praktično je dovela do toga da direktori ne podnose verbalne izveštaje niti odgovaraju na pitanja odbornika . Sama nova praksa zapravo je više procena samog predsedavajućeg nego što je ikakvo pravilo. Na Skupštini mnoga pitanja ostala su bez odgovora , a umesto toga govorili su odborici koji čak nisu ni zaposleni u tim preduzećima, bez ikakve argumentacije.
Skupština grada Valjeva imala je dobru praksu da kada se podnose izveštaji o radu preduzeća, direktori svoj izveštaj predstavljaju odbornicima u sažetom obliku iznoseći osnovne podatke koji ilustruju rad preduzeća. Na tim sednicama potom su odbornici imali pravo da komentarišu odredjene stavke izveštaja , a za one za koje nisu sigurni kako da ih protumače postave pitanje direktorima , odnosno odgovornim licima. Direktori bi potom ponovo bili za govornicom odgovarajući na pitanja. Ta praksa dovodila je do toga da su odbornici praktično kroz ovu vrstu komunikacije često kandidovali projekte i davali predloge koje su zapravo dobijali od samih gradjana . Sada to više nije tako.
Predsednik Skupštine Milorad Ilić iz nekog nepoznatog razloga uveo je pravilo da se u zavisnosti od izveštaja direktori mogu naći za govornicom ili ne mogu naći za govornicom. Primera sa poslednje Skupštine je nekoliko .
Najpre rasprava na temu Vidraka i pitanja odbornika ostala su bez odgovora, predsedavajući nije pozvao za govornicu direktorku Vidraka Jelenu Kalat da odgovori na njih.
Rasprava na temu JKP Vodovod ostala je bez odgovora direktora Djordja Milanovića iako je isti vidljivo pokušavao i insistirao da izadje za govornicu.
Izveštaji preduzeća Polet u kojima se video dug koji se iz godine u godinu povećavao i ozbiljan problem u poslovanju preduzeća takodje je ostao bez odgovora direktora Slobodana Andrića koji je zaista imao dovoljno povoda da objasni dug od 14,2 miliona dinara.
Ipak za govornicom se našao Zoran Trifunović načelnik odeljenja za infrastrukturu koji je dugo govorio na pitanja odbornika redom kako ih je i zapisao.
U odbranu Vidraka govorio je odbornik Viktor Mićić koji je za govornicom rekao da je zadovoljan radom ovog preduzeća i poželeo još više uspeha. Razumljivo je da Mićić nije mogao odgovoriti na postavljena pitanja jer nije čak ni zaposlen u ovom preduzeću.
U odbranu Poleta govorio je odbornik Milan Gajić koji takodje za govornicom nije rekao nijedan podatak vezan za poslovanje preduzeća , niti program kako da se dugovi saniraju , niti odgovorio na pitanja odbornika opozicije, naprotiv govorio je o poslovanju Toplane i jednom od ranijih direktora iste Draganu Despotoviću. I ovaj pokušaj je razumljiv jer Gajić nije zaposlen u Poletu.
U odbranu Vodovoda nije govorio niko.
Javnost je ostala uskraćena za mnogo toga , a u ovom slučaju ta javnost su glasači, oni koji će na narednim izborima odlučivati da li žele da neki novi skupštinski saziv funkcioniše na ovaj način ili značajno drugačije kako bi zapravo dobili informaciju gde se i na koji način troši novac koji izdvajaju kako bi budžet funkcionisao , a samim tim dok plaćaju usluge javnih preduzeća kako to doprinosi podizanju njihovih standarda i unapredjenju samih usluga?
Situacija sa poslednje Skupštine samo je očit primer rada parlamenta, ali na žalost ne i jedinstven jer su ovakve situacije vidjane i ranije.
Ako se na Skupštini ne može ozbiljno razgovarati na temu funkcionisanja i uprave i javnih preduzeća čemu onda izveštaji pa i sama sednica? Šta se zapravo ovim želi poručiti gradjanima?
Najpre , Vi niste bitni, Vi ne odlučujete, Vi ne treba da znate, Vaše je samo da plaćate. Ako nema konstruktivne rasprave šta je onda naš gradski parlament? Demonstracija politikanstva i totalitarnih režima?
Skupština je inače jedan od temelja demokratije, a sama reč nastala je od reči „sakupljati“, što znači na jednom mestu okupiti predstavnike naroda. Već reč parlament je novijeg datuma i potiče od reči „parlare“ što znači govoriti, raspravljati.
Ovakav način rada naše Skupštine očito nije osnov niti simbol demokratije, a već parlament u našem slučaju dobija sasvim drugačije značenje . Iako su neki u Skupštini pokušali da naprave poredjenje sa rimskim senatom (slučaj Kaligule) rimski senat nije isto što i Skupština. Senat je bilo savetodavno telo kralja, a Skupština odražava volju naroda i nikako ne može biti dovedena u vezu sa kraljevinom jer je postulat demokratije .
Možemo li da pretpostavimo da su se ti latinski pojmovi pomešali? Ili da pretpostavimo da su u igri možda reči Bene vixit qui bene latuit – Dobro je proživeo ko se dobro prikrio!
S.V.