Vrlo je moguće da će gradjani koji žive u blizini gradske deponije uskoro istu i blokirati kako bi se sanacija deponije, koja je pre 28 godina dobila privremenu lokacijsku dozvolu na godinu dana, konačno i dogodila.
Požar koji se pre izvesnog vremena dogodio na gradskoj deponiji ozbiljno je uznemirio gradjane koji žive u blizini deponije. Oni kažu da svakodnevni život nije lak uz smrad, a kamoli kada se vatra razbuktala. „Brinuli smo jer vetar može proširiti požar , preneti te varnice , deponija je toliko sada već narasla da to nije za šalu. Život je ovde nepodnošljiv i to je tako već godinama. Smrad koji se širi je užasan i ujutro i uveče. Ptičurine se skupljaju u jatima , ovde ima pasa i nepitajte koliko jer se tu često hrane, pa nismo bezbedni ni sa te strane. Ovo se mora već jednom rešiti“, pričaju gradjani koji ne odbacuju mogućnost blokade deponije kako bi došli do rešenja za svoje probleme.
Gradska deponija na već poznatom mestu nastala je pre 28 godina sa privremenom lokacijskom dozvolom od godinu dana. Najveća blokada deponije realizovana je 2004. godine kada je sa tamošnjim gradjanima potpisan sporazum u sedam tačaka . Tih sedam tačaka sporazuma podrazumevalo je da će u narednom periodu na deponiju biti odlagano ono što je neophodno i što predstavlja isključivo komunalni otpad. Dogovoreno je i da se u planove grada i javnih komunalnih preduzeća za iduću godinu uvrsti završetak, ranije započete, kanalizacione mreže, kao i izgradnja trotoara od Belega do raskrsnice Obilaznice i Suvoborske ulice.Pored toga, dogovoreno je da se na bolji način reguliše ova raskrsnica, bilo izgradnjomkružnog toka, bilo postavljanjem semafora. Neke od ovih tačaka su i realizovane ubrzo , a neke tek 2013. godine kada je ponovo usledila blokada.Tadašnji pomoćnik gradonačelnika Selimir Manojlović sa meštanima je postigo dogovor da se raniji sporazum u sedam tačaka realizuje do kraja. Gradonačelnik Jovan Tomić je svojevremeno imao ideju da se deponija oformi na Cariću gdde je i kupljeno zemljište za tu namenu, ali su se tamošnji meštani pobunili pa se ništa konkretno nije ni uradilo. Gradonačelnik Zoran Jakovljević je 2012. godine u vrme kada je počinjala izgradnja reciklažnog centra i transfer stanice obavestio javnost da je francuska vlada pokllonila Valjevu idejno rešenje i plan sanacije gradske deponije koja bi na kraju mogla da bude pretvorena u park .
Preduslov za sve bila je deponija u Kaleniću čija je priča počela 2010. godine , a ni do dana današnjeg nije izgradjena. Grad Valjevo je pritom svake godine izdvajao i izdvaja novac za Kalenić , ove godine čak 4 miliona dinara.
U medjuvremenu na našu gradsku deponiju odlaže se sve jer reciklaže nema , reciklažni centar radi trećinom svojih kapaciteta i to za pet ambalažu. Gradjani smeće ne recikliraju pa na deponiji završava i šut i komunalni otpad.
Poslednja informacija vezana za Kalenić bila je da je ministarstvo za zaštitu životne sredine zakočilo realizaciju nedostavljajući potrebnu dokumentaciju.
Kako Vamedia saznaje gradska vlast već razmišlja o odvoženju otpada za Obrenovac , a odvoženje otpada bilo gde iz Valjeva neminovno će podići cenu odnošenja smeća za gradjanstvo.